Стрес представља реакцију на неку ситуацију, догађај, изазов у некој непријатној ситуацији у животу. Пошто је то неприлагођена и неодговарајућа реакција на непријатни утицај она ремети психофизичку равнотежу изазивајући разне врсте патње које се одражавају на људски организам. Човек пролази кроз низ ситуација које му живот доноси одрастањем: полагање испита, дипломирање, запослење, венчање, добијање потомака, пензионисање, смрт драгих особа, као и изненадне ситуације које се дешавају свакодневно. Последице стреса могу бити вишеструке: умор, несаница, потреба…
Окидачи, као и узроци стреса многоструки су. У зависности од контекста за стресорима трагамо у интерперсоналним односима , срединским условима или у адаптацији на средину, а последице стреса могу се одразити и као теже соматске болести. У савременој званичној науци подједнако су прихваћена становишта по питању психосоматских и соматоформних ефеката стреса. Та становишта подразумевају утисак да стрес може озбиљно да нашкоди здрављу односно да психички стрес не мора нужно да остави последице на организам.
