
Било је познато да директорка, која је била попустљива према онима који су у тишини слушали њене монологе и додавали по коју реч придике за свој пород, постаје нарочито оштра према родитељима који брене своју децу. Била сам сигурна да у мајку могу да се уздам, она је с директорком увек одлично излазила на крај. Али мој отац је у више наврата изјавио, понекад чак и весело, да га све оно што има везе са школством чини нервозним – родитељски састанци су му кварили расположење, презирао је старешинства, обичаје колектива – и зато је у свим приликама добро пазио да у моју школу не крочи ногом у улози родитеља, знао је да би ми сигурно нанео штету.