Било је познато да директорка, која је била попустљива према онима који су у тишини слушали њене монологе и додавали по коју реч придике за свој пород, постаје нарочито оштра према родитељима који брене своју децу. Била сам сигурна да у мајку могу да се уздам, она је с директорком увек одлично излазила на крај. Али мој отац је у више наврата изјавио, понекад чак и весело, да га све оно што има везе са школством чини нервозним – родитељски састанци су му кварили расположење, презирао је старешинства, обичаје колектива – и зато је у свим приликама добро пазио да у моју школу не крочи ногом у улози родитеља, знао је да би ми сигурно нанео штету.
ЛАЖЉИВИ ЖИВОТ ОДРАСЛИХ
Наслов књиге Елене Феранте „Лажљиви живот одраслих“ (2020.) у правом смислу одражава садржај њеног романа. Ауторка пише о породичним односима, одрастању, односима мушкарца и жене, кроз сазревање и живот девојчице Ђоване. Она мајсторски описује начин размишљања тинејџерке, њене жеље, стрепње, страхове, болове, очекивања. Ђована потресена разводом родитеља и бујицом породичних тајни, схвата да су родитељи само људи који греше, мењају одлуке, тако да последице често осете и деца. Мотив лажи је врло присутан и ауторка…