Роман „Љепши крај“ Бекима Серјановића, говори о животу човека који се повукао у босанске планине после љубавног краха са девојком из Норвешке. У самоћи он проживљава сопствене трауме, страхове, сећа се тешког периода у животу када се дрогирао. Иако сасвим изолован, он среће нове људе, а приче које се одвијају у Норвешкој и Босни , преплићу се и дају прецизнију слику живота и психе нашег јунака. Серјановић убедљиво приказује скученост тескобу савременог живљења било да…
Док псић и ја тонемо у сан, у даљини одјекују пуцњи славља. Имао је Салих право, збиља је звучало као омањи оружани сукоб. Сљедеће јутро, на Бајрам, нападао је густ снијег. Неко сам вријеме лежао на каучу у мени тако својственој неиздрживој напетости. Није ми се устајало, а нисам могао издржати овдје. Нисам хтио живјети, а није ми се дало ни умријети.