Кад прође време поподневног одмора, долази време за излазак у град. Дедина кућа је удаљена од центра где су продавнице које тетке посећују и кафане у које иду ујаци. Ми смо на крају града, само нас једна улица дели од башти. Зато је одлазак у град нешто посебно – одлазак у неки други свет којем сасвим не припадамо. „Ми живимо у природи“, истиче са извесним поносом у разговору са гостима мој деда, и додаје нешто у вези са филозофијом неког Жан – Жак Русоа. „Он је Француз, али из Швајцарске“, објашњава. „Филозоф“, додаје. Град је нешто нејасно, привлачно, али и туђе. Тамо су неки други људи, увек лепо обучени, продавнице су шареније од махалске бакалнице, деца не урлају и иду мирно поред одраслих, држећи их за руку.