
Као посебно, верујем, моје откриће из Научне библиотеке у Дубровнику,овде бележим својеврсни „мени“ (јеловник) за прославу дубровачког заштитника св. Влаха, коју је Мурат приредио у Београду 1904. године. На овом живописном сведочанству тих времена , уз потписе гостију и домаћина, изабраних Срба из Дубровника који су своје животне и професионалне приче везали за Србију, као и угледних овдашњих писаца, дипломата и научника, исписан је и текст – посланица тада већ болесном Антуну Фабрису у Дубровник. Обраћање је завршено, како стоји у рукопису на својеврсном јеловнику украшеном Муратовим цртежом, ускликом: „Живео српски Дубровник! Живели“!