АНА ФРАНК
И последњи ће бити први
Изађох у ноћ као у потоп. Океан шумова пенио ми је у глави. Ти гласови у кући после су ме пратили данима. А опет, ови празно гнездо као да и даље крије крилати, валичанствени живот. Ана са фотографије гледа мило и гордо, осећа се узвишеност духа док се посматрају те блиставе звезде зеница. Иако је једва могла да се током дана креће, „небо над њом беше голубица, која лежећи на гнезду греје своју децу.“ По инстинкту пастернаковском, као ласта, она је око свог гнезда – скровишта развила пуну имагинацију. И успела да постане славна списатељица. И последњи ће бити први, увек.