
Траје једна од оних тешких босанских зима. у Eвропи те 1968. године врије и кључа. Одјеци тих гласина допиру и до фра Јосипа, иако је неколико мјесеци раније дао избацити радио из собе, као да га се све то не тиче, као да више не припада том свијету ни он њему. Фра Јосип је остао неповратно заробљен у свом изгубљеном и потрошеном свијету којему је толико тога дао, а мало тога, чинило му се, добио заузврат. Кад о томе размишља, увјек се јави нека горчина, која није од јучер, већ из времена кад је настојаопомирити два непомирљива свијета, фратарски и свјетовни, кад је био свакоме крив, а никоме прав.