Кад говори о Исусу, бака заправо мисли на Диреров аутопортрет из 1500. године, који је у религијском заносу – не прочитавши пажљиво потпис испод слике – исекла из мог уџбеника за ликовну културу када је дошло време да га продам. За слику – икону нашла је скоро пригодан рам, требало је само скратити Дирера по ширини за центиметар, центиметар и по. По обављеној продаји, обавестила ме је – гласом саучесничким, намигнувши десним оком – да је исекла Исуса и сачувала га. Поикоњена слика суго је стајала насред зида, у раму од јефтиног алуминијумског злата, све док нас Славко Зекан није посетио и уразумио.