Конел је опет заћутао. Нагнуо се и пољубио у чело. Ја те никад не бих повредио, рекао је. Никад. Климнула је главом, без речи. Стварно ме чиниш срећним, наставио је. Руком ју је помиловао по коси и рекао: Волим те. Не кажем то тек тако, стварно то мислим. Очи су јој се поново испуниле сузама, па је зажмурила. За њу ће ово заувек остати страховито интезиван тренутак , чак и кад га се само буде сећала, била је тога свесна чак и сад, док се то догађа. Никада није за себе мислила да може бити вољена. Сада, међутим, пред њом је стајао неки нови живот а ово је био тек почетак тога живота, и једнога дана, кад буде прошло много година, она ће овај тренутак памтити и рећи: Да, то је било тад, мој живот почео је тад.