Представница племићког двора, или краљевска дворска дама, обучена је у дугу скупоцену хаљину испод које има корсет исплетен од челичних жица, а чија је функција да коригује њен струк (учини га тањим) и истакне њене груди подижући их; корсет истиче крхост, али је неудобан чак и за седење. Неугодно обучена дама на начин о коме је реч, мора се признати, мање води рачуна о удобности одеће јер овде одећа има сасвим другачији циљ но да је пријатна; намењена је гледању и, независно што укрућена жена пре сећа на пуњеног фазана, она је ту да покаже свој престиж у високом друштву, материјалну моћ свог мужа или оца, иако , истовремено , показује и своју подложност, дефаворизованост себе као личности, до обезличења, пристаје на ту улогу јер се ради о игрању роле „ нерада“ где се људски тоталитет приказује кроз модус“ инертности“ и „доконости“ и уживљавање у улогу „манекена материјалног образовања.“
ОДЕВЕНА ЖИВОТИЊА Антропологија моде
Ознаке: антропологија, козметика, мода, одевање, психолошки аспект, семантика тела
аутора: Јовица Стојановић
жанрове: антропологија, одевање
Опште је познато да наше одевање шаље одређену поруку својој околини. Од када је човек почео да обраћа пажњу на начин одевања, а цивилизација напредовала, одећа појединца постала је његов статусни симбол у друштву. Први утисак који појединац оставља на саговорника поред вербалног обраћања се свакако састоји од изгледа и избора одевних предмета. У својој студији „Одевена животиња. Антропологија моде“ , антрополог Јовица Стојановић у десетак поглавља стручно и опсежно говори о психо – социјалној…