Вечита тема борбе добра и зла, светла и таме, топлине породице и окрутности спољног света ,одиграва се и у овом роману наше завичајне, прослављене списатељице Љиљане Хабјановић – Ђуровић „Онда је дошла добра вила“. Прича о једној мајци и сину, прераста у много ширу дилему и запитаност о томе колико и како треба пазити на дете, колико га ослободити, колико му забранити, како му дозволити дружења, а колико их контролисати. У данашње време када…
Можда се све то заједно сплело у једну мисао, у један порив у једну одлуку. Није ни важно.Отишла сам у цркву и у почетку ми је све било необично. Никако нисам могла да се наместим, никако да се усредсредим. Сметао ми је шапат неке две жене, нервирала ме је нека девојка која је стајала испред мене и сваки час се померала. Нисам разумела шта свештеник прича. Мислила сам час о једном час о другом, а све некако без смисла. Поглед ми је лутао. И баш када ми је пало на памет како сам погрешила што сам дошла, и како ја немам шта да тражи у цркви, и да би најбоље било да одем, угледала сам фреску на којој је приказано Христово распеће.
