У слободном времену читао сам епске песме и романе, седео са старим људима и слушао њихова казивања, одушевљавао се лепим речима, бележио их, са намером да, по угледу на мога покојног оца, песник постанем. Уживао сам у раду, учио се и стицао знања првенствено на искуству других. Слушао сам приче жена и девојака у Кројачкој радњи моје мајке, а када останемо сами, мајка ми причала оСветој деви Марији: о Ваведењу, Маријином школовању у манастиру; о Благовестима, када је Пресвета сазнала да ће родити Сина Божијег; о божићу, рођењу Господа нашег Исуса Христа, Великом Петку, најтужнијем дану када су Њеног сина, а нашег Господа, на крсту разапели и Васкрсу, када нам је Господ показао да смрт није коначност.