Пред нама је дело Бошка Крстића, романсијера, есејисте и новинара „ Параноја Барона Алдина“. Параноја као облик психозе која представља неки облик прогањања је болест која се појављује у сваком времену па и у нашем. Главни лик романа, писац са надимком „барон“ посећује психолога са намером да одгонетне своју ситуацију. Он примећује да се свуда прати његов живот, на улици, у библиотеци, и бележе његови ставови и оно што је написао. Но, пошто је то…
…“Па шта желита да сазнате о мени?
-Важно ми је да утврдим ко сте ви стварно?
-Шта вам је то стварно?
-Па оно што остане када изузмем одговоре на прво постављена питања.
-И, у шта сте поверовали, ко сам?
-Мој посао не почива на веровању већ откривању истине. Желим да поставим праву дијагнозу ваше болести и да вам помогнем.
-Кажу да излечење почива на међусобном поверењу доктора и пацијента. Да ли нас двојица верујемо једно другом?
-Важније је колико верујете сами себи.