
И док је помоћник румског судије Ловренчића био спреман да Будаију увек буде од велике помоћи, али без жеље и умећа да било шта предузме без његовог наређења, поп Стеван је од првог сусрета са жупанијским лекаром био распет између регула и мера власти прописаних на латинском и онога што је записано у јеванђељу, које није испуштао из знојних, ледених руку. Будаи је, све време покушавајући да улови парохов склизак поглед, изнова и изнова успевао да тог тихог и у себе и своју цркву затвореног човека скоро убеди како медицина уз помоћ лекова и строгог придржавања прописаних и строгих мера може да излечи човека од куге.