
Нико , међутим, ни из „класе Хоровица“, нити из „класе Рубинштајна“ није постигао стварну славу изван граница САД, нити је уз своје успехе пронео и успешне методе својих учитеља. Јер, уистину, метода није ни било. И Хоровиц и Рубинштајн ученике су учили према могућностима, нередовно и несистематично им преносећи оно што им се као концертним музичарима чинило важним. Хоровиц је своје ученике изгледа најчешће учио прилагођавању клавирског звука потребама великих сала, а Рубинштајн своје како да не вежбају превише и како да, уместо напорног понављања исте музике, упознају свет. И као професори, Хоровиц и Рубинштајн били су тако различити: један је своје ученике подучавао малим, а други великим тајнама музичарског заната.