Ознаке: Љубомир Мицић, авангарда, Анушка Мицић, зенитизам, култура, преписка, тридесете године 20. века
аутора: Анушка Мицић
жанр: писма
издаваче: 2021, Народна библиотека Србије
Прича о оснивачу „зенитизма“ српског авангардног покрета Љубомиру Мицићу, испуњен је борбом, стваралаштвом, мукама, узлетима и свакако није испричана до краја. Његова оригинална појава на српској уметничкој сцени прелази границе Југославије и постаје запажена у целој Европи. Разочаран западноевропским вредностима, Мицић промовише балканизацију Европе, окрећући се Балкану као наистраженом непресушном извору живота и стваралаштва. Уметност „зенитизма“ окреће се новим гранама попут филма, радија, модерне музике, залажући се за предани уметнички рад нарочито у ликовној…
Љубомир Мицић Анушки Мицић, Београд, 25.12.1922.
Београд, 25. децембар, 22.
Драга душо моја,
Дакако седим у Москви. Очекујући тинту морам да ти пишем оловком. Чудно ми је да се дописујемо. Сваки дан смо заједно па ми је неприродно.
Путовао сам доста добро иако нисам добро спавао. Било је дупком пуно. Време лепо. Зора: сунце: свежина: Сава: Дунав: ЛАЂЕ, а твој друг поспан, мамуран прелази из земуна где је стигао пре 8 часова.(нечитко) одсутан.
Одмах први дан сам био у „Новом листу“. Ставио ми је г. Цветков понижавајућу понуду политичког репортера са 2.500 динара. Нисам му још досада ништа одговорио. По свој прилици и нећу. Иначе, добро сам обавештен да лист стоји врло рђаво. Уосталом то би било последње.
