Одавно је канадски хумориста Стивен Ликок написао:
„Дете каже: Када будем велики дечко. Али шта с тим? Велики дечко каже: када одрастем. а затим одрастао каже: Када се оженим. Али бити ожењен, најзад, шта је с тим? Мисао се мења у: Када будем могао да се пензионишем. А кад дође пензија, он се осврне за собом на пређени пут; изгледа као да леден ветар дува преко њега; некако је све пропустио је и нестало је. Живот значи, што сазнамо када је и те како прекасно, живети и ужвати у сваком моменту, сваког дана, било нам десет или осамдесет година“.
Верујем да ћу успорити кад достигнем осамдесету – успорити да бих само играо голф, радио у башти и читао.