Слика Југославије 50 тих година прошлог века , колективизам, култ личности, титоизам из угла једне породице и десетогодишњег дечака који одраста у то време. Чувени филм, изузетно успело остварење Горана Марковића из 1992. године, који је побрао међународне хвалоспеве подсећају нас на на то тешко и бременито време. Догодовштине дечака Зорана као и свих „Титових Пионира“ у то време препуне су хумористичких ситуација које аутентично приказују како су ствари функционисале у тоталитарном друштву. Један дечак…
Било ми је свеједно, помисао да ћемо МОЖДА престати да ходамо и да ће нам ДОЗВОЛИТИ да пијемо воде, учинила је да не мислим на сутра и прави правцијати ЗИД који је ваљало прескочити, веч само на циљ – подножје планине. У мени се појавила нека врста скривене снаге, стиснуо сам зубе и „додао гас“ . Протутњао сам поред зачеља и, гоњен глађу, жеђу и очајањем, избио на само чело колоне. Појачање ритма изазвало је, међутим, опште расуло па се наша колона развукла на можда читав километар а друг Раја је, потпуно обливен знојем, јурио од чела ка зачељу и назад, претећи и храбрећи, вичући и молећи исцрпљену децу да издрже још само мало.
