Почетком шездесетих појавила се нова врста странаца заљубљених у Русију до лудила. Нису се бројали на стотине, већ на десетине. У Москви и Петрограду били су добро познати.
Прво су се појавили Италијани комунисти. Затим су се провукли разни Швеђани и Американци. Они су загризли удицу с мамцем из Достојевског или Толстоја, Маљевича или Хлебњикова – зависно од професионалне оријентације. И једне и друге вукла је загонетна словенска душа – нежна и мужевна, ирационалана и страсна, с нотом високог безумља и жртвене снаге.
Отресавши прах буржоазије с беспрекорних италијанских ципела, они су се заљубљивали у руске лепотице које није дотакао феминизам, женили се савладавајући многе препреке, извозили их у Рим или Стокхолм, Париз и Брисел и поново се враћали у Сивцев Вражек и на Пољанку, а чак и у Коњково – Даревљево.
