Author: Dragana Isailović

И док је помоћник румског судије Ловренчића био спреман да Будаију увек буде од велике помоћи, али без жеље и умећа да било шта предузме без његовог наређења, поп Стеван је од првог сусрета са жупанијским лекаром био распет између регула и мера власти прописаних...

Комарац, Рамзес, Сладић, Клавирко, Велики Црвени и Барабапочели су да певају: „Ти си малецки разбио наше страхове. Одушевио нас! Спасао нас! Желиш ли да будеш део наше дружине? Ти си ...

А, не враћам се у спам. Два света. У једном ме зову на Сицилију, жене одлепе на мене, мој мејл добија милионе, наследници из Катара желе да ми пребаце нечији новац...

Њен живот у кући од белих цигала био је живот домаћице – улила је у њега сваку кап људске  љубазности коју је имала у себи. Било је ту пет соба и један апартман дат на коришћење породицама деце која су у болници, чије је ново...

Када ће они већ једном да схвате да сам порасла? Разговарају са мном као да сам беба. То није фер! Укључила сам компјутер и села испред тастатуре. Лако сам пронашла интернет. То знам још од раније. Појавило се празно поље на екрану у које треба...

Намах се пробудио, но као да га је ударила струја, сместа се, ко дланом о длан, разбудио попут мочварног мунгоса, са неверицом је гледао у телевизор, али видео је да је онај мушкарац који је, вероватно , све до тада говорио, још увек ту, и...

Када бисте само знали како је то хладна зима била! Ветар беше толико леден и оштар да слова у речи ЗИМА нису могла да стоје мирно, него су цвокотала, тресла се и премештале с места на место. Тако је ЗИМА час бивала МИЗА и ЗАМИ,...

Отвореним очима можете видети хоризонт, а затвореним и даље.   Половину судбине одређују нам родитељи а другу половину деца.   Добра ствар у старости је  што више не можеш да умреш млад.   Живот нема правила. Правила пишемо да себи закомпликујемо живот.   Афоризам је атомска енергија  књижевности.  ...

На улици су прозори свуда били прекривени даскама, као да су куће пале у кому, у баштама и око дрвећа бујао је коров. Нигде се није чуо никакав глас, само звекет мог бицикла на излоканом бетонском путу. Тај пут су некада  давно заједно градили становници...

На јесен те године, кад ми је било шеснаест, тим за пуштање филмова је после пола године паузе опет дошао у Јужну капију. Вечери са филмовима биле су у то време прави празници за сељане.Пред вече би долазили и становници суседних села носећи хоклице, а...