Author: Dragana Isailović

Једног дана султан је пожелео да зна колико би злата требало да уложи како би направио нову палату. Позвао је везира и рекао му да окупи сто архитеката, петсто инжењера и девестошездесет четири занатлије из града, како би му сваки од њих рекао цену за...

Иако  ми нисмо  причвршћени за земљу корењем, већ можемо да ходамо по њој, ипак смо нераскидиво везани за њу, тиме што нас њена преображавајућа моћ држи на ногама , и напросто гура својом снагом, и тиме што нас, кад живот нестане и кад више нема...

Толико много људи из Макленбурга (мада ретко ко међу капоима),  а тако их је лако било окренути  против других. Да ли је то нека лекција? Капои су плаћали хлебом, допола попушеним цигаретама, врло ретко местом у одреду фризера, то би већ нарушило заједништво. Креспал је...

Налазио се у средини 29. априла Британци су продрли у Бремен, Совјети заузели Вендиш Бург. Из Јерихова је могло да се посматра и чека ко ће први да се примакне Визмару. Онај ко би прерано отишао на Запад, натрчао би на рат. Свакако, једна старица...

Хајде, дакле. Аутобус из Ростока за Барт потпуно је празан, али се ја том пругом никад нисам возила, и сад се иде право у Њујорк кроз тунел испод Хадсона. На аеродрому у Њујорку авион стоји сасвим сам, усамљен тамо далеко на писти и спрема се...

  Зато су, Косовске жртве, и све жртве и крв, од Косова до данас, освештана за свагда права и слобода Српског народа. Кроз Косовске жртве и косовске божуре, ми се Србљи боље разумемо, познајемо  и љубимо, братимимо и незаборављамо. И ми данас након 550. година од...

Треће, аутор је по дубини и свеобухватности критике неолиберализма , по теоријској аргументацији и аналитичко-синтетичкој методологији, по способности предвиђања и визионарства, стао „раме уз раме“ са највећим међународним економистима и критичарима  неолибералног модела међу којима издвајамо:  нобеловце Штиглица, Кругмана, Тобина, Спенса, затим Пикетија, Галбрајта Млађег,...

Има још анегдота, коју је о Јанку професор Павловић често препричавао: због свог опозиционог држања кад је познати писац опет заглавио затвор дочека га његов „стари познаник“ апсанџија Дојчин с речима прекора: „Ама, госпон Јанко...

И жена, то је та љермонтовљевска страва, није баш описиво како она тамо стоји, пола метра од свог човека, с обрвама налепљеним на монголска хиљадугодишта, киргиска, узбечка, мртвоцрни лак се круни с њених ноктију, отпада, остаће заварени у језеру мртвоцрног лака које их поплављује, не...

Питање гласи ко је још човек, а ко је већ нечовек. Где је демаркациона линија? Апачка пословица каже да је онај ко не спречи неправду крив исто  као и онај ко је неправду нанео. Ако је то тачно, онда би равнодушност била нељудска, а човечанство...