Author: Dragana Isailović

„Књигу је превела једна жена мојих година из Варшаве. Неколико пута ми се јавила имејлом да пита нешто у вези с текстом, тако да сам пратила како ствара своју верзију оног што сам написала. Током преписке је почела да ми прича о свом животу –...

Када глумац узме лутку у руку, рука у односу с материјалом већ почиње да ствара, истражујући „прониче кроз влакна, провјерава отпор, упознаје динамику, испипава дно компонираног комада. Ум доноси закључке.“ Руке су најпокретнији и најслободнији део људског тела повезан са осећањима. „Ритам дисања и откуцаја...

Јутро провирује кроз брвна, петао кукуриче на кућном прагу, риче Белка и опомиње баку да је помузе, кевће керуше и тражи парче хлеба. А за то време бака звецка бакрачима на веригама, подиже сач дугачкимкукачама и прича са мачком која се протегла крај огњишта. Док...

Чудне нарави и чудно доба! Никад се више није у грла источило вина, никад тако обесно и расипно певало, никад се више хлеба није појело ( па ипак га за неког нема), никад се више смрти није стекло, никад се више суза није пролило, никад...

У Индији, сећам се да сам као дете читао, једном давно, живели су људи који су се звали Скијаподи. Имали су једно огромно стопало којим су се кретали великом брзином, а служило им је и као сунцобран против упеклог сунца. Остатак њиховог чудесног начина  живљења...

Ојка и мали храст Зачудила се Ојка: Зашто сви ви плачете? Па, он је сасвим мали. на њему је било само неколико листића. Тада је стари храст љутити зашкрипао: - Ја сам исто тако био мали. да је храстић порастао, био би такође висок и снажан...

На врху маглених планина расте бела леска, а на њеној највишој грани њишу се Зачаране ципелице, које још нико није дотакао. Кад се месечина, као млеко проспе низ планину, попни се до врха леске и не плаши се ни муња, ни разбојника. Зачаране ципелице нико ти...

Кад прође време поподневног одмора, долази време за излазак у град. Дедина кућа је удаљена од центра где су продавнице које тетке посећују и кафане у које иду ујаци. Ми смо на крају града, само нас једна улица дели од башти. Зато је одлазак у...

Кажем: „ Кад сте приметили да нас нема, одмах сте нашли времена да дођете. Зашто нас никад не слушате? Зашто не слушате једни друге? Зашто понекад не слушате своје срце? Лепе ствари остављате за касније, за сутра, не знате за данас. Докле мислите тако?...

Пут у Европу је био Скерлићев „пут у Дамаск“ на коме се пеобразио, од бунтовног, клаустрофобичног Шумадинца постао је Европљанин. Утицај професора Жоржа Ренара је био судбоносан, у Скерлићу је изградио нове духовне и душевне форме, оплеменио му је душу  и европеизирао његова социјалистичка уверења....