Author: Dragana Isailović

Изашао је на Ливадски пут, па наставио према Великој улици и оном проклетом аутобуском стајалишту. Ноге су га саме водиле, а остатак тела их пратио аутоматски, баш као и мисли. Запалио је цигарету и посматрао ноћно небо које се пресијавало у барама. Повукао је неколоко...

    „Е какав баксуз!“ – кикотала се. – Корпа за веш!Баш сте добро смислили, тупсони ниједни! Коме је потребна оволика корпа за веш?! Можда неком бику? Па ваљда се одмах види да то није никакава корпа за веш, него корпа од балона! Ето шта је! Обичана...

С овог аспекта, можемо закључити да шизофрено стање духа, у обиму архаичног материјала који он нуди, има све каратеристике једног „великог сна“, другим речима, он је важан догађај који показује исте“нуминозне“ особине које се у примитивним културама приписују магичним ритуалима. Душевно оболела особа заиста увек...

Конфучије   Славни људи из давнина, када су желели да разјасне и проникну у најузвишеније врлине света, најпре би уредили своју државу. Пре него што би у држави увели ред, уредили су односе у својој породици, неговали су властито ја. Пре него што су почели да негују...

  Данас је супа, сви се у супу претварају. Умножавају се у хиљадама станова, па се опет деле на просте чиниоце с кашиком у руци, наопачке у кашикама, с лустерима у кашикама. И супе се умножавају. Ворхолова бескрајна супа, црвена додуше, лековито задовољство у конзерви сваког ...

Очекивало се да ће Парафи већ у то време полако освојити поштовање ријечког естаблишмента. Напротив, милиција је наједном почела да им долази на врата са налозима за претрес. Наравно да им нису нашли ништа, нису ни очекивали да нађу. То је само био психолошки притисак,...

ПУРПУРНИ ЧЛАН „Научите дете да чита књиге и то папирне, свакодневно по неколико страна, а затим број страна повећавајте. Књиге су лепе и много вреде. Лепе су полице пуне књига. Књиге оплемењују простор у којем се живи, дају му топлину. Право је задовољство поседовати књигу коју волите,...

Ако је пак наишла комисија, то су благовремено сзнали из Фор Ламија, где су такође имали саучеснике.Тада би брзо уклонили најупадљивије луксузне ствари , заробљенике послали на посао, а црнцима дали годишњи одмор. И десило се оно што и нису предвидели: чистоћа гарнизона и логора,...

Ту се прича страшно расплакала. Није могла да поднесе то да не постоји. Молила ме је да јој вратим вука да би опет могло да је буде. Признајем, и ја сам се помало растужио. Прошла ме је љутња и обећао сам јој да ћу учинити...

Не само оно што је стизало у телевизијске вести, могла је она да сазна много више о свету са кухињског прозора. Крај је постао опасан. Сиромашнији, прљавији. У улици су бар три куће остале ненастањене, око њих ижџикљала трава, а по улазима побацана и нагомилана...