Изборник Затворити

ДАН МАТЕРЊЕГ ЈЕЗИКА

22. фебруар 2019. године

У оквиру програма обележавања Дана матерњег језика у Народној библиотеци Крушевац, проф др Бошко Сувајџић представио је студију „Књига о Вуку“.  Књига је публикована 2018. године поводом 200 година од објављивања „Српског рјечника“ Вука Стефановића Караџића. Професор је у предавању присутнима предочио чињенице везане за „Српски рјечник“, „који је у многоме утицао да се Србија након неколико векова под Отоманском империјом са својим усменим наслеђем и предањем појави на књижевноисторијској мапи тадашње романтичарске епохе. Миодраг Поповић „Српском рјечнику“ је дао назив  књига – памтивек, Радомир Константиновић је говорио о књизи – расковнику, док Миро Вуксановић ово дело види као азбучни роман. Самим тим када се сагледа из данашње перспективе, Вуков „Српски рјечник истумачен немачкијем и латинским ријечима“ делује као невероватан и незамислив подухват. Као да ова књига није написана, као да се сама написала, у времену које ни по чему није било склоно, а онда је сама постала време.“

Током предавања проф. др Бошко Сувајџић осврнуо се и на XVI међународни конгрес слависта, одржан прошле година на Филолошком факутету Универзитета у Београду. Посебна тема конгреса била је обележавање 200 година „Српског рјечника“ Вука Стефановића Караџића. Овом приликом професор је предложио да се у Студентском парку подигне споменик „Српском рјечнику“, не човеку већ књизи.

Бошко Сувајџић је управник Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима на Филолошком факултету Универзитета у Београду, председник Управног одбора Вукове задужбине, члан Одбора Вукове задужбине за доделу награда у науци, члан Управног одбора Музеја позоришне уметности, Атељеа 212, Удружења драмских писаца Србије, као и Управног одбора Задужбине „Десанка Максимовић“. Обавља функцију заменика управника Међународног славистичког центра (Филолошки факултет, Београд). Такође је и је први председник обновљеног Удружења фолклориста Србије (2014). Главни је уредник Годишњака Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима (Филолошки факултет, Београд) и члан редакција часописа Анали Филолошког факултета (Филолошки факултет, Београд), Књижевност и језик (Друштво за српски језик и књижевност Србије, Београд), као и уредништва едиције Савремена српска драма и часописа Драма, које издаје Удружење драмских писаца Србије. Oбјавио je више научних монографија, антологија, студија, расправа и приказа у домаћој и страној стручној периодици.

Предавању су присуствовали професори српског језика, студенти књижевности, библиотекари и суграђани заинтересовани за рад и дело Вука Стефановића Караџића.