Page 6 - Pobeda 1972

У крушевачкој општини

У ВОЋАРСТВУ - ПРВПДСТ Ш Ш

UHCi 6ЕЗ »ПОНРИБА« Воћарство се гајило само због традиције. — Родност по дрвету
најмања у сгету. — Плод шљива сав претваран у ракију. - Да .
ли he фабрика воћних сокова у Варварину бити спас за воћаре
Недавна седница Савета за пољопривреду и шумарство
Општине Крушевац била је по много чему необична од свих Воћарство изумире или сс тек впшс људи за волапима, све је i! квампета воћа, паравноакосе
до сада одржаних. Никада се није расправл>ало о толико ва- paba? 3a сада је тешко са сигурно- внше п туриста у нашо.ј зсмљп, oi.o б. де добро нсговало и заса-
жним гсмама из нољоприврсде, никада није било веће дплеме шћу дати прави одговор. V носле- а сви опи у tokv дана, нароцпго дпле опе соргс шљива, јабука, кру
код чланова Савета о изгласавању појединих предлога одлука дње врсме, изгледа, свс је више за време вожње не i ију ракију, ii'aiei, кајсн ја и бресака крје будј'
и иикада до сада Савет за пољопривреду и шумарство Општи- оних који верују у бољс дане во- всћ траже квалитеше воћне соко- олредплп нол.опривредни стручња-
не Крушевац није био тако категоричан у знатном кориговању ћа не само у крушевачкој оппгги- ве и друге спсци јалитетс од ква- цп. Подмлађпвање воћњака је дуг
једног предлога Републичког извршног већа.
ни, већ у целом ово.м делу Срби- лптетпог воћа. Јсдипо се још до- и доста скуп носао, па ће се оба-
Увести или не увести таксу на вађење песка и шљунка јс. Повод за тај оптимизам пружа неклс одржанају жесгока алко- in.ain посiciiciio, а то зпачи да ћ'
за изградњу сопствених објската и треба ли да ту таксу пла- почетак изградње велике фабрикс холпа niilia, и пшх је гсшко до- се v прио врс.ме користити и aofe
садашн.пх сорага. Са планом фа
ћају и месне заједнице кад песак и шљунак користе за изград- воћних сокова у Варварину, коју бпти од воћа којс се код i.ac нро- брике воћних сокова у Варварину -
њу друштвених објеката — држало је у недоумици члаиове грали впнарско предузеће „I-'voiiii”, изводн, пзузнмајућп, i.apanno iipn биће упо.шатп сви noliapu круше- I
Савета скоро два часа. Републички законодавни органи су до- из Крушевца. томе грожђс.
нели прописе по којима су радне организације обавезне дапла- Воћарство сада доживл.ава ге-
ћају таксу на вађење шљунка и псска из речних корита, оиш- шке дапс зато нгго iiohe i-ема гп
тинама је остављено да сличне одлуке донесу за грађане и мс- гурну прођу на тржишту, ioor од-
сне заједнице. Већина општииа у Србији већ је одлучила да суства друштвено opraiiii3OBa;iiix
сви којн ваде песак и шљунак морају да плате. На подручју облнка откупа и прераде воћа по-
крушевачке општинс, по иредлогу Савета за финансије, такса себпо шљива. Сваке годиие воћа-
би износила за све оне који ваде песак 3 динара по кубно.м ре сналази иста орига: куда са
метру. Тако би се сакупило 60.000 динара, а новац би ушао у зрелпм воћем? Док шлшве углав-
Фонд вода општине. На рекама би стално дежурали инспек- ном завршавају у казанима, прет-<
тори Скупштине општине, за сваки кубни метар узстог песка варајући се у иајвсће друштвсио
или шљунка морала би се претходно у Општини извадити до- зло — алко.хол, јабуке, крушкс па
звола. Тако, на примср, мештани забаченог села Зебице, мора- и брсскве и кајсије у највише слу-
ју да дођу у Крушевац, издангубс један дан, да би узели кола чајева одлазс — свпњама или тру-
— два песка! Њих кубни метар песка не би коштао 3 динара ле. Го је довело и до зпатиог сма-
већ више од тридесет! На крају, лако се може израчунати да њења интереса за всћа улагања у
би за плате и дневнице лица која дежурају поред речних ко- негу и подмлађивање засада, па
рита, оних који издају дозволе, праве планове места одакле је просечка родност no с/аблу вс-
може да се узима песак и шљунак, отишло скоро 60.000 дина- о.ма ниска, међу пајпижим у свс-
ра колико би се годишње добило од такса на вађење шљунка ту! Тако, на пример шљива просс-
и песка! Значи, финансијски се не би добило скоро ништа. Али, чно дајс од 5,5 до 10 килограма,
зато би била створена једна веома незгодна атмосфера, која јабука од 7,5 до 24, крушка од 11,5
лако може да прерасте и у револт грађана, нарочито оних који до 16, бресква од 10,5 до 16 п кај-
песак узимају за сопствене потребе: изградњу стамбених згра- сија од 10,5 до 18 килограма пло-
да и других објеката у свом домаћинству. да по стаблу. Род воћа је, уства-
ри, прспуш ген времсну н гакозва-
О свему томе било је речи на седници Савета за пољо- ни.м „периодични.м годинама”. Ако
привреду и шумарство. И на крају је одлучепо да сс Скупшти- једнс годпне буде добра родпост,
ни општине Крушевац, предложи да таксу не плаћају грађаии друге, зна се, биће слаба плн пи-
који песак и шљунак ваде за сопствсне потрсбе и меспе зајед- каква. Лко паиђе велика најсзда
нице ако песак и шљунак употребљавају за изградњу опигге — шгсточш-а пли бил>не болсстп др-
друштвених објеката. веће воћа сс дсесгкује. Воћари су,
јсдноставно, од воћака диглп руке
Ако одборници Општипске скупштинс Крушсвац тај прс- ц све нрепустплн врс.меиу. Они га
длог Савета за пољоприврсду и шумарство сутра усвоје, што за сада јсдино гаје због традицпје,
је доста вероватно, крушевачка општина би била, бар за сада, а iio нсгде (у нолјастрсбачким се-
изузетак у Србији. Изузетак, али са доста разумним разлогом. лима) зато пгго јс землшшт е нре-
То ie и суштина самоуправпог одлучивања општипа: свака у додрсђеио за воћарство. Јабукс,
својој „кући” ради онако како она сматра да је најбоље у ње- крушке, а парочито ш.љиве су
ним условима и приликама. Савет за пољопривреду и шумар- још увск класичпих, а го зпачп
ство је сматрао да ће крушевачка општина више добити „кр не квалитетпих сората. Опи су са-
њом” одлуком, него да се изгласа један нови намет, који не bcnn давпо па јс и њихоза сга-
ће имати неки већи финансијски сфекат, али ne узнемирити рост п век родности нрч крају. Са
многе духове. Многи сматрају да је Савет добро поступио и да benn су у врсмс када је сав плод
је то његов велики поен код малог, обичног човека, оног из воћа одлазио у производњу раки-
удаљенијих села, поготову. је а мали, симболички дсо, за
справљање разнпх цемова (пек.мс-
Предраг ПЕТРОВИП за). Врсмена су се знатпо измснп-
ла, па воћарство овако како јс
свс впшс запада у кризу. Свс јс РЕТКА СЛИКА У НАШИМ ЕОШБАЦИМЛ. ЈЕР СЕ
ВОПАРИМА НЕГА ВОНАКЛ НЕ ИСПЛАТИ
Из рада Савеза рвззрвних војних старешина ————------ ----- —----- —
V тој н таквој снтуаци.јп, која вачког кра.ја. Тада ће бити
нијс пимало ногодна за паше во- п о пословпо ј повезаности, ,
ћарство као његова једппа пада екопомској рачуиици и M!l0^
1ЕОИО У ДКЦИ1ДМД - ГОМ УСПЕХД за изградњу великс н м >дерпс фа- разговора пндивидуални по*011'^
дошла јс Bccr о iia.Mepn „Рубипа” другпм стварпма. После таК®.
брнке за нронзводњу воћппх соко- вредницн he одлучити да ли ј
ва у Варварину. Кажу да hc се воћњакс ожпвсти, да ли ће
фабрика искл>учиво орнјснтнсагп дсо Србп јс noi.oBO да постане,,'1|
Прошле недеље одржана је про — Оцењујући досадашњу актц- који су остварени у протсклом на соковс и npepabenniie од шл>н- нат у Европи по воћњацима з
ширена седница Општинског од- впост на спровоћењу програмских псриоду између чланова Одбора, ва, крушака кајспја и брссака, lie воћарству копачпо доћп l'L;t
бора Савеза резервних војних ста- комисија и рсзервних старешина прспуштајућп, бар у прво времс, Судећи по озбпљности са кОЈ^
решина којој су поред чланова задатака постигли смо успешпе у основним организацијама дали обојено јагодичасто воће сво.м ко- се ириступило изградњи фабР^ц.
Одбора присуствовали Командант резултатс, речено је па овој сед- су веома корисне резултате у рс- i-куренту „Вино — жупи”, нз Але- у Варварппу, по аигажоваљУ
Штаба пародне одбрапе, Начел- ници. Општински одбор, председ- алпзовању програ.мских активпо- ксандровца. Елабораз за изградњу нентнпх стручњака за воћар^ |3
ник Секретаријата за општенарод- ништво и комисије настојали су сти. фабрикс воћппх сокова у Варвари- у претходном испитивању Р6 #
ну одбрану, представници Коман- На седпици су такоћс усвојени ну радилп су пајпознатији југо- за сировипу, у велика улагаН>’
де Гарнизона, Скупштине општи- да реализација и спровођење ак- закључци за иптепзпвпији рад у словенски стручњацп за воћар- фабрику п познату послова^ц
тивности зацртаних програ.мом бу- наредком периоду и рсализацију ство пз Београда, онп су овај део људи и.з „Рубина”, сви су изГ'' у
не Крушевац и други друштвсно усвојеног плана кроз зацртапс Србије обишли уздуж и попреко да ће фабрика воћних соков3^
— политички радници крушсвач- дс стална п контипуирапа уз при- форме и облике идсјно политич- и установили да оп може у са- Варварпну донети репесансу ()
суство јединства акције п сарад-
ке општине. ког и војно — стручиог усаврша- свим довољним количииама воћа ћарству у крушевачком краЈУ.е11
ње са свим другим друштвено — вања резервних војиих старс- да спабдева пову фабрику. Речсно н ширсм подручју Србије. Т° Ј
На седници која је имала рад- политичким и самоуправним срук. ппша. је да јс овдашња клима душу да- велика пада воћа.
ни карактср акализиран је рад и турама, а пре свега код основних л. живковин ла за постизањс добрс родности П. ПЕТРОВИ’
досадашња активност Општипског оргагшзација Савеза резсрвиих во-
одбора, предссдништва, комисија јних старешииа. Непосредни кон- О овоме се причау . . . Залсговцу -—____———
и основних организација Савеза такти остварени у основким орга-
резервних војних старешина за низацијама, саветовања на нивоу
протекли период и датс су оцене општине и мсВуопштинска сарад- Замењени запоговачки „газда
досадашље активности. ља доиринели одговорнијем из-
вршавању задатака н дослсдно
спровођење активности. Сарадња дана попи јс и поједе на ру4^
Догодило сс то пре нсколико ложн да овај дође код њсгове ку-
са другим друштвег.о—политичким година. Сви су се тада смејали. Би ће да се мало испричају. Уз то овај плати.
rlobu претплсСПни- организацијама и свим компонен- ло је и оних који су осуђивали му напомену како је он велики га Када јс Светозаревчаиин
тама општенародне одбране била такав поступак. Сећања су, мсђу- зда, имућан човек и да због тога све је бнло спремно. Y кућ1*
је веома добра, а организација тим, остала присутна н данас код касни на посао. као no копцу. Двориште ПУ1*0^
и,и ^Побед^ с.Спичу Савеза резервких војних стареши- свих. И увек када се спомснс Све- Предлог је без много размишља шина за саврсмену обраду зе'
на активно учествује у решавању тозарево односно, Фабрика Каб-
свих актуелних питања заснова- лова, Залоговчани се сете на тај ња прихваћен. Јсдног поподнева, Трактор, вршалнца, плуговИ'”^1
Када су ручалн гост преА'' 1||I'
upabo на бесплатну них на линији Савеза комуниста и догађај и почиње прича и смех. када се није радило, кола свето да обпђу село. И тада се ниЈ6^
Социјалистичког савеза у нашој
заревачке регистрације дошла су
општини. Запослио се Залоговчанин у Све у Залоговац. шта значајнијс догодило.
да су зналн, љубазно су n°31^
тозареву. Радио нсколико мссеци,
ж®л>у Радио Круше- Кроз спровођење програма иде- а онда почео да касни на иосао. Пре тога, међутим, довитљиви љали свог мештанина. р?
олошко — политичке и војно — Размишљао како и ка који начин Залоговац посетио је једног свог Дан после тога Залоговаи
bu,a у емисији »Од стручне обуке организација је у да онравда своје изостајањс и до- доброг пријатеља у селу, иначс, посао. V предузећу сви су (о3
најимућнијег човека у овом мсс- гачије гледали, а посебно у'
ссти се.
сталној међусобној повезаности, ту. Лспо му исприча о чему сс ра- шеф. Бпло је и дана када Је 3
што је допринело редовној инфор- Једног дапа, после радног време ди и за.моли га да му овај уступи снио, али више није морао А fl,
сри,а сри,у« мисакости члаиова о свим акту- на, разговарао је са својим ше- његову кућу п све оно што поседу змишља како ће да оправда
елним збивањима, у нашој земљи фом. Дуго су причали о свему и је за тај дан. Овај пристаде, али
и у свету. Поред тога, контакти свачему. Онда му Залоговац пред- под условом да све оио шт<>
ТТОБ-ЕКА