Page 7 - Pobeda 1972

Породично Басиишање ИЈЈЈЈ"
СХСРЕТИ И ВИГЈЕНЉД

2S.
РОДИТЕЛ>И И ПЕДАГОГИЈА ћАО
Воља је НАУКА 0 BAlUHi AibJ

žJ Из наших досадашњих разговора уверили смо се да је
родитељима од користи да се упознају са педагошким ставо-
„епобедиБа вима и начелима, јер им то служи у непосредиој васгштној
делатности, у раду на друштвеном подизању деце. Наука о
васпитању или педагогија поучава родитеље и друге васпитаче
у томе како да се пође у тако сложеном раду, како се поста-
вити у конкретним случајевима васпитања младих и како упо-
знатидете као биће у развоју да би се одговорно и це.шсходно
посгупало у васпитном погледу.
(Јбичпо се каже да је васпитање старо колико и људско
Спаран и врео јулски дан. Град
притиснут запаром је ипак жив. друштво и увек сагласно са постојећим друштвеним системом,
што значи да су људп у Жласном друштву постављалп одређе-
По тротоарима се опружају сснке не васпптне циљеве и тежили да васпитају младе генерације
пролазника, пеке спорије, неке у складу са друштвеним уређењем. На raj начин су се васпи-
орже. Примичу се једна другој,
улазе једна у другу и сталпо кр- тањем почели бавити велики мислиоци (у старој Трчкој, на
пример) и иостављати писмеие осиове псдагогиЈе као науци
crape од продавнице до иродавни-
це. о васпитању, тако да она постајс систем иаучних чињеница тек
V улици Веселипа Николића ско у новије време. Са тог становишта посматрано, у пашој зе.мљи
ро да никог нема. Две босоноге имамо нашу социјалистичку педагогију, која представља нај-
виши ступањ достигнућа у педагошкој мисли човечанства. За-
Аевојчице седе порсд једпе ограде снована на конкретном циљу социјалистичког васпитања, педа-
и иешто поверљиво причају. Пн-
тамо их за Јасмину Матић, свр- rornja нас поучава у правилном схватању законитостп васпи-
шену ученицу осмог разреда. По- Јасмина тања и образовања и припремању младог нараштаја за обра-
казаше нам сиву вслику кућу са зоване и културне, свесне и активне градитеље и бранитеље
гаозденом капијом и двориштем социЈалистичког друштва.
пуним расцветалих гераннја и гла- Матић Немогуће је однос родитеља и науке о васпитању прика-
диола. зати ни у стотину оваквих текстова, те је разумљиво да ћемо
се задовољити само неколиким цртицама. На пример, педаго-
Јасмина је ове годипе завршила гија нас усмерава на праву васпитну меру. Већина људи често
осми разред у Осповној школп испољава екстремност у васпитању, јер им недостаје педаго-
„Драгомир Марковић” у Крушев- шко зиање, кагкад стркљење и ^„.љшис.. али и Bpc<ie n мо-
Uy. Од првог разрсда она i.e зна гућност размишљања о правим васпитним мерама и средстви-
аа друге оцсне, сем петицс. Доби- пред којом су се губпла сва ко- Искрице туге засветлу иаше у ма. Отуда су родитељи строги или прсвише благи. У претера-
тник јс Вукове дипломе. Уписала лебања, клонућа и сумн»е. Дуг и њешгм тамнпм очима као увек ној строгости негативно је то што нзазивамо страх од кога се
ое у гимназију и тренутно иема тежак је био пут којим су ишли кад се присећамо нечег леног н дете брани лагањем, бежањем и губитком поверења у родпте-
иикаквих брига. За који дап путу- партизани, а са њима и песиик — неповратног. ље и гиме се прекпда успешан рад родите.ља. Строгост није
је на море. Увелико се припрема. борац. На том путу се имало шта штетна једипо уколико је сагласна са дечјпм узрастом и све-
Тамо he, каже, да сс лепо одмори, да доживи, чему да се заднвп. Ко- Схватамо Јасмипину тугу. Г1ро- сти детета о значају оваквог родитељског става. С друге стра-
ча да у септембру поново прионе лико заноса, радости, cpehe! Коли- шло је време ђачких задиркива- не, претерана благост води дете у разнеженост, одсуство воље
на посао. ко клонућа, падова, сумњи, коле- ња и дурења. Впше се неће писа- у случајевима кад треба уложити сопствени напор да се савла-
Да ли је тешко постати ,,Ву- бања! А повратка није било, шгги ти споменари. Она је сад одрасла, да проблем, резултат може бпти и претерапа са.мосвест о соп-
ковац"? зрелија. То потврђује Вукова дп-
га је смело бити. Требало је ићи ственој вредности, па дете долази у сукоб са другом децом,
Јасмина се осмехује, склања са до краја, до победс илп пораза. плома, књига за успех и друга при- која су реално прилагођена друштвепој средини, али може
чела дуге праменове косс боје зре- Сан и јава сс преплићу и боре. зпања са разних школских и ме- доћи и до тиранисања самих укућана.
аог жита и мало размпшља. Алн воља је увек јака и непобеди- ђушколских такмичења. На сличап начин се објашњава и постављање захтева
„Сигурно је да није лако. Било ва. Као наша младост. Јасмикинс оценс су увск биле децп; могу бити превелики и недовољнп, па постају опет крај-
је тешких трепутака кад сам сс све петице. Она ипак највише во- ности којих се морамо клонити. Деци треба постављати захте-
мало колебала и мислила да нећу Јасмикин глас звони, прича нам лн друштвене науке. V другом ве који одговарају његовим снагама и способиосгима и то од
Аа истрајем. Међутим, сваком за- у једно.м даху. Ведра је н насмеја- разрсду гимназије опрсделиће се најранијих дана. Постављати му проблеме које ће успешно пз-
датку сам прилазила са паролом: на. Н>ена одлучност и сигурност за друштвепи смер. За факултет вршити да би стекло поверење у сопствсие могућности, а сва-
кад се хоће, све се може. Моја у себс стојс у контрасту са впг- се још није определила. Рано је, ки успех — како се то иначе зна — рађа нове успехе. Мали
иарија сестра је „Вуковац” и ја ком и крхком фигуром дсвојчи- каже, али he то бити неки факул- захтеви не доприносе дечјсм развоју.
сам се трудила да будем добра це. Како сс occha сада, са дипло- тет друштвени.х наука. Можда Разуме се прерано или прекасно предузимање васпитних
као ока”. мом призпања с једне стране н мера су крајности које проистичу из нестрпљивости, али и ии-
на почетку једиог новог, другог књпжевност.
Питамо је колико је дневно учи- и ие лаког пуга, с друге. долентности родитеља који не познају ред развића способно-
ла, али нам она па то пптање ни- „Волп.м руеку књнжевност, до- сти детета. Дете не може научити жељени говор пре него што
Је могла дати одговор. Учила је „Срећпа сам због успеха, али даје Јасмпна п присећа се једног дозвољаваЈ’у особености детета и норме развоја (у противном
нрема потреби. Задаци су одређи- сам по мало и тужна, каже Јас- описа етепе из романа „Тарас Буљ- ће доћи до муцања, нервозе и бојажљивости), алп ако се пре-
оали време, а нс она. Ипак, нај- мпна. Мпоге тренутке из осковие ба„ Николаја Гогоља. више чека на појаву неке способности може бпти непријатних
више је учила на редовним чаео- школс не могу и нећу да забора- „По стспама давно је већ мир последица (пропуштено време вежбања п навикавања не може
вима. Код куће је доста читала. вим. На Међуопштинском такми- п бљесак родности лелуја над рав- се лако надокнадити, било у стицању знања, формирању вс-
™ена омиљена лектира су дела чењу пз биологије прошле годнпе кицама, са.мо по негде залута ду- штина или стварању навика).
113 народноослободилачкс борбе. освојила сам награду, пуговање до ша козака, застане и уз звук га- Сагласно овим примерима, родитељи морају проценити
„Несносан живот, свакодневно Београда и обплазак ботаничке ба- лопа заигра срце, душа п тело". шта у педагошком погледу може значити пружање или ускра-
нрисуство смрти, и кемоћ да се ште. Са тог пута носим дивне ус- ћпвање потребне помоћи детету, дозвољавање одвише плп ма-
свему томе одупре — то су темс помене. Бачке екскурзије, пзлетп, Опет звонп њен глас. Расппа се ло слободе детету, указивање поверења или одсуство поверења,
к°је ме привлаче. Јср, у тој ситу- шетње по парковима и познатим пемпрна коса по високом чслу и али и превише васпитавања (илп педовољпог васпптпог i л а) у
аИији треба пронаћи пут изласка, улицама нашег града, ђачке радо- опа је склања, стално се осмеху- смислу посезања у целокупап дечји слободни живот (што he
епасења. И ја га заједпо тражим сти и туге, наше мале тајпе — то је п пре него што почну да се ро- изазвати непријатности које дете испољава одбпјањем да нас
са јунацима приче коју читам. Од hy увек да носим у себн. V ги.мна- је речп, мало размишља. слуша, да прихвата паше мере n васпитпа средства).
свих писаца који су писали о про- зији hy стећи нове другарице и Правилно предузимање педагошких мера и васпитпих
uiaom рату, најрадије чнтам дела другове, бићс ту и лепших тре- Оставплп смо Јасмипу саму средстава проистиче из темељпог упознавања родитеља са овом
“ладимира Назора. Он је био су- кутака, али ово досада су билп уверенп да Вукова дпплома неће науком, чији се ставови износе у научно-популарном виду у
°чен са страхотама рата, ужасп- иаивни и симпатични дечји нес- бпти једино призпање за њеп рад. часописима за родитеље, у лпстовима и другим изворнма знања.
Jla четврте и пете иепријатељске ташлуци и ја то нс смем и нсћу Богољуб МИХАЈЛОВИН
°Фанзиве; видео је снагу бораца да заборавим. Даница ГВОЗДЕНОВИБ
- НЕЗЛБОРАВНИ ^ЛНИ в »зк5£’
„Мала партијска школа” органи но припадала Месном сш-дикал-
3°Bai;a је и вођена од некадашњих ном већу. Библиотекар је била Је
вросима Сломовић, која је врло
рКојеваца Крушевачке гимиазије.
ЗИЈ1ском периоду 1927. године, па КПЈ на кулшурном илану марљиво руковала књигама. Би-
са предавањима започео је у
ла је начитана. Опа, као и њен
Је насгављен и у 1928. години. друг Данило Сломовић, лимарски
Драгослав Сандић, студент меди радник Фабрике вагона, били су
ЧИне, био је протеран из Београ- сије Петрушевић, Драгослав Сан- бураши су били: Фрања Баки, И- њих деловала је у уметничкој гру задужени да руководе Школом и
*'а и забрањен му је приступ на дић и други. ваи Бреженски (па приму) Јосип пи „Абрашевић”. Рада Гомола је Бпблиотеком. Они су у ствари би-
Факултету. Пошто је био на суђе- „Абоашевић” је имао извапред- Катић (па басприму) Јожс Брежан била члан те ћелије. Она је била ли на челу једне групе icoj'a j’e од
Јву, спровели су га за Крушевац. ну подршку од студспата, јер су ски (па басу) и други. врло активна у свим манифеста- Сипдикалног већа била задужена
U11 се посвећујс оснивању Синди- му онп помагали у свсму. У тим тешким годинама полуле- цијама које је приређивао „Абра- за културпо — просветни рад и
Калне школе. Руководство Парти На позорници „Абрашевића” та- галног или илегалног рада Први шевић”. „Абрашевић”... (Из сећања Фра-
le: Фрања Баки, Драгомир Гајић, да су даваии: „Радари", „Граппча- мај иије прослављан парадом кроз „Сећам се да је наш активпст ње Бакија).
Јездимир Трипковић, Ai.toii Стомо ри”, „Сумњиво лице”, „Слуга Јср- град и ношењем црвене заставе, Драгослав Сандић, студент био у- Раднички покрет Крушевца на
Ран, свесрдно су помагали да шко неј", „Јазавац прсд судом”, „Пари всћ илегално и полулегално па Ба- хапшен, „Политика” је писала оп- Коигрес Независних спндиката
Ла успе. Драгослав је направио ска сиротиња” и други комади. гдали плп облпжњој шуми: песма ширпо о његовом суђењу. Дозна- 1927. годппе послао је три делега-
‘'Аан наставе, која се састојала Међу многим учепицпма „Мале ма, тамбурнцама, рецитацијама, ли смо од чика Владе, када дола- та. На конгрес металаца послао
једног часа предавања и дру- школе" трсба поменути Михајла говорима. зи Драгослав. Глас о томе проши- j'e два делегата. За конгрес кожа-
or дискусије. Школа је радила Јевтића, опанчарског радника ко- Y Крушевцу је 1928. годпнс по- рио се међу радницима. Јсздимпр раца једног делегата.
саако друго вече. Предавачи су се ји је касније одиграо значајну уло чео да излази књижевни часоппс Трипковић, опапчарски радник, о- На Конференцији у Нишу 1927.
сМен>ивали и предавања су била гу у обнављању Партнје и њом „Вентури”, претежно за радове у- бавестио је све активисте и пош- годпие био сам делсгат, каже Ба-
Разноврсна. Пошто су предавачи руководио десетак годипа. Михај- ченика Гимпазије, али јс у њему ли смо после рада да га сачека- кп. Тамо сам срео Драгослава Сан
“Иди чланови Партнје, они су па- ло ми јс говорио о Синдикалној и по која песма двојице раднпка мо на повратку из затвора. Било дића, који је био делегат Парти-
*а>иво објашњавали марксистич- школи коју је мој брат водио: — Сергија Михајловића и Јована је стотинак наших другова. Дра- је из Београда. То је била Окруж
;<Ј гледиште и став у сваком појс „Био сам пука незпалица, тешко Борђевића. Часопис је био полс- гослав је просто скинут са степе- на коиференција СКОЈ-а. (Из сећа-
Аиначном случају. Предавања су сричућп сам читао и разумевао. тан и младалачкп, имао је шири- нпца воза, када се појавпо убле- ња Фрање Бакија).
°°ухватала следећу материју: Им Али, школа ми је указала како и ну погледа па збивања и живот, дсо и омршао. Радници су га по- Снндикална школа одиграла је
1еРијализам као последња фаза на који начин да усмеравам своје одржао се све до марта 1930. го- пели на рукама узвикуЈ’ући: „До- значајну улогу у подизаљу свести
КаПитализма, Друга и Tpcha интер даљс образовање. II запста сам дине. ле главњача! Живела Партија!” н припремању кадрова за насгу-
^ЦИонала, Рад Синдиката, Исто- мпого паучио и у каснијем свом Штрајковп: 1926 .и 1927. годппе Изпепађени путници су све то гле пајућу етапу најмрачнијег перпо-
PHja Партије, Лењиновс поставке политичком раду од тога мпого у Фабрицп вагона, затим 1928. го дали са чуђењем. Неко је са же- да монархо — фашистичке дикта-
ДРеволуцији, О раду омладине, примеиио!" дине у фабрици „Мерима”. Узроцн лезиичке станице обавестио поли туре која је почела 1929. године п
^сна и социјализам и др. „Абрашсвић" је био у полету. Тс штрајкова: ппштавпе наднице за цпју. Док су жаидарми стигли, ми која је мпоге другове бацпла у та
r ћредавачи су долазили из Бео- шкоћа је пмао само хор, јер није мукотрпан рад. Радкици су једва смо се разишли, каже у својим се мнице пли се са њима зверскп об
РаАа: Миша Пантић, студект ме- имао дирпгента. Тамбурашки збор моглп да исхрапе себе и породп- ћањима Фрањо Баки. рачунала уништавајући их фпзич
Аицине, Иван Милутиновић, студе сваке вечерп окупљао је многе ра пу. Библиотека „Абрашевић” била ки, y6njaj'yhn их iia разне начине.
r права, Микица Тодоровић, ад днике и уз тамбуру и пссму оста- У Фабрици вагона постојало је је вслпка. Књиге су претежно до- (Наставиће се)
°кат, Милан Стојановић, Теодо- јали су све до касно у иоћи. Там- 4-5 партијских ћелија. Једна од носили студенти, а оиа је званпч- Радослав САНДИБ
ТГОБЕДА