Изборник Затворити

ИЗЛОЖБА „МОЈ ЖИВОТНИ ПУТ“

У холу, на првом спрату Народне библиотеке Крушевац, постављена је изложба која прати публикацију „Мој животни пут“ Милице Милетић.

На изложби су фотографије оригиналних докумената, нпр. „Службенички лист“, поред података о школској спреми, садржи и све податке о „Историји службовања“, од 1.8.1912, до пензионисања 1.4.1941. године. Ту су службене оцене, уверења о напредовањима, платама, одсуствима и боловањима.

Милица је у државној служби одмах била запажена способношћу, вредноћом и марљивошћу, у одсеку статистике, тако да је касније руководила једном од највећих бановина – Дунавском бановином по кретању становништва.

Време окупације Милица је прекраћивала и цртајући, што доказује и портрет Радоја Домановића, настао у Крушевцу, 1916. године.

Часопис „Ново доба“ од 8.11.1918. године објавио је чланак Милице Милетић о смрти сестрића Рашка, невиној жртви рата.

Изложени су и фотографија и текст заклетве коју је Милица, као државни званичник, положила краљу Александру I Карађорђевићу у Уверење да је Краљ Александру I Карађорђевић одликовао Милицу Милетић сребрном медаљом за ревносну службу, 15. августа 1929. године.

Публика је могла да види и писмо којим Милена Атанацковић обавештава Милицу Милетић о избору за члницу управе Женског покрета и позива је на седницу.

Милица Милетић била је претплаћена на листове „Женски покрет“ и „Југословенска жена“, а поред чланства у Управном одбору, била је и секретар секције за пропаганду.

У архиви Милице Милетић сачуван је списак, на 10 листова, са више од 350 имена редовних чланица Женског покрета, из 1929. године.

Оставка Милице Милетић на чланство Управном одбору Женског покрета, поднета 22. јануара 1935. године.

Милица Милетић поштовала је Карађорђевиће и у личној архиви сачувала је новине које су у данима од 11. до 20. октобра 1934. године извештавали о погибији и сахрани вољеног краља.

На изложби су изложене бројне фотографије из личне архиве Милице Милетић:

Аћим Стевовић (1866-1957), Миличин зет, ожењен њеном сестром Вуком, био је први професор машина и алатки на Техничком факултету у Београду;

Милица са мајком Стаком;

Мали Рашко (у сукњици), са братом Николом, мајком Љубицом и оцем, пуковником Илијом Миладионовићем, потоњим командантом Марибора;

Милан Милетић (1848-1905), председник Окружног суда у Неготину;

Старији Миличин брат, Драгомир – Драги Милетић (имао је надимак „Радикалац“), трговац у Неготину, као војник за време Првог светског рата и

ратни дућан породице Милетић у Крушевцу.

На изложби су изложени и цртежи Милице Милетић.  „Прву годину сликарске школе завршила сам радећи мртву природу, разне орнаменте, а затим моделе – главе од гипса. Радило се угљеном, истичући светлост од полу-сенки и тамнијих сенки. У II години прешла сам на живи модел, радећи угљеном, а у III почело се с бојама. У то време много се говорило о рату. Боје поскупеше, платно и четкице – тако да ми није било могуће да то набавим.“

Под утицајем Бете Вукановић, Милица је у своје цртеже уносила и елементе карикатуре.