Народна библиотека Крушевац је 31. августа 2017. г. била домаћин Међународног научног скупа под називом „Књижевно дело Дорице Ћосића“. Скуп су организовали Српска академија наука и уметности (Београд), Матица српска Нови Сад (Београд), Српска књижевна задруга (Београд), Институт за књижевност и уметност (Београд), Народна библиотека Србије (Београд), Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“ (Београд) и Народна библиотека Крушевац.
Идејни творац скупа је проф. др Радоје Симић. Циљ скупа је да се презентирају нова сазнања, али и нови дискурси читања дела Добрице Ћосића.
Првог дана 30. августа 2017. године скуп се одржавао на Филолошком факултету у Београду, где се присутнима обратио академик Матија Бећковић. Излагања су имали истакнути књижевни теоретичари и професори Филолошког факултета у Београду и гости из иностранства.
Одржавање скупа у Крушевцу подржали су Град Крушевац и Trayal корпорација. Скуп је отворила заменик градоначелника госпођа Весна Лазаревић. Међу присутнима су били и помоћник градоначелника за друштвене делатности др Јелена Милановић, председница Скупштине Града госпођа Јасмина Палуровић, представници Trayal корпорације, директори јавних предузећа и институција културе, професори из крушевачких школа, као и бројни поштоваоци дела Добрице Ћосића.
У Народној библиотеци Крушевац скуп је одржан у две секције. Овом приликом у холу испред е-читаонице постављена је и изложба књига Добрице Ћосића из фондова Народне библиотеке Крушевац.
Запослени у Народној библиотеци Крушевац потрудили су се око коктела добродошлице за госте.
Након завршетка скупа, учесници су обишли Јастребац, где се и дешава радња првог романа „Далеко је сунце“. Гости из Београда и региона смештени су у Вилу Trayal. Домаћин је током вечери приредио и ватромет.
12.30–14.30 Сала 1
Секција 1
Председава: Бранко Ристић
Секретар: Весна Николић
Бранко Ристић, Приштина (Лепосавић), Рецепција прозе Добрице Ћосића у Бугарској.
Велибор Лазаревић, Приштина (Лепосавић), Интелектуални и књижевни ангажман Добрице Ћосића у завичају.
Милош Петровић, Крушевац, Исказно Ја Добрице Ћосића у поеми Откриће.
Ђорђе Петковић, Параћин, Прилог проучавању синтагме сналажљиви људи у књижевном и публицистичком делу Добрице Ћосића.
Љубиша Ђидић, Крушевац, Једно писмо и две књиге – Време змија и Мирис пролећа 1999.
Снежана Ненезић, Крушевац, Дело Добрице Ћосића на полицама српских библиотека.
12.30–14.30 Сала 2
Секција 2
Председава: Марко Недић
Секретар: Валентина Илић
Марко Недић, Београд, Портрети савременика у књизи Добрице Ћосића Пријатељи.
Александар Јовановић, Београд, О тексту „Златоусти Радоје“
Душко Бабић, Београд, Историја и разисторија у роману Грешник Добрице Ћосића.
Радоје Симић, Београд, Ћосићева Бајка – алегоријска парабола о стварности пишчева времена.
Јелена Јовановић Симић, Београд, О композицији прве књиге Времена смрти Д. Ћосића.
Томислав Матић, Београд, Поредбене конструкције у Коренима Добрице Ћосића.
Ивана Јовановић, Крушевац, Методички приступ делу Добрице Ћосића у основној школи.
15.00–16.30 Сала 1
Завршна сесија
