У е-читаоници Народне библиотеке Крушевац, 28. марта 2022. године представљена је књига „Нишке приче“ Јелене Јов. Димитријевић. Аутор књиге је мр Милунка Митић, а издавач Огранак Вукове задужбине у Нишу.
Милунка Митић је културни посленик више од три деценије. Од оснивања Огранка Вукове задужбине у Нишу (2001) стално је ангажована у реализацији програмских задатака Вукове задужбине. Објавила је преко 70 књижевних научних прилога и неколико монографских публикација.
Јелена Ј. Димитријевић рођена је 1862. године у Крушевцу, у породици трговца Николе Миљковића и мајке Стаменке, кћерке кнеза Милојка из Алексинца. Јелениној мајци, Стаменки Кнез-Милојковић, тада је било 46 година, а Јелена десето дете. Јелена прелази у Алексинац око 1872. године, у кућу најстаријег полубрата, Николе Петровића. Петровић је био имућни трговац без сопствене породице. Јелена почиње самостално да учи стране језике. Због повреде ока, ограничавају јој читање и учење, али она кришом чита књиге из братовљеве, за то време, „доста велике”, библиотеке.
Прву песму, под насловом „Девојко”, Јелена је написала 1878. године.
Удаје се 15. фебруара 1881. године за Јована Димитријевића, артиљеријског потпоручника, и прелази у Ниш, где ће, уз повременe прекиде, остати 17 година. То је преломни тренутак у њеном животу. Постаје најмлађа управна чланица Подружине женског друштва у Нишу 1881. године. Затим прелази са мужем у Београд 1898. године, где ће остати до краја живота.
У Нишу објављује прву збирку поезије, Песме I (Јеленине песме) 1894. године.
Била је болничарка у Балканским ратовима (1912–1913). Први светски рат је затиче у Немачкој (1914), у земљу се враћа преко Швајцарске, Италије и Грчке. Јован Димитријевић гине на фронту 1915. године.
Током 1919. године путује у Француску и Шпанију, а у септембру 1920. године из Енглеске одлази у Америку.
Затим 1926. године путује на Исток, у Египат, Палестину, Сирију, Либан. Обилази Александрију, Каиро, Мемфис, Луксор, Долину Краљева, Свету Земљу, одлази на Христов гроб, Јерусалим, Дамаск, Бејрут, Хаифу… У Египту се сусреће са чувеном феминисткињом Ходом Ханем Шарауи-Пашом, председницом Савеза египатских феминиста. Из Египта 1927. путује у Бомбај. У Индији се на кратко среће са Тагором. Даље путује у Јапан, Кину, на Цејлон…
Умрла је 22. априла 1945. године у Београду.
Са новим идеолошким и књижевним тенденцијама од средине ХХ века, тачније, после смрти, целокупно њено стваралаштво занемарује се и заборавља. Али, од средине деведесетих година истог, прошлог века, са поновним „откривањем“ књижевног имена ове списатељице, бројни теоретичари су документовано тумачили њене радове.
Милунка Митић је приредила приче Јелене Димитријевић из нишког миљеа које представљају књижевни одраз једног традицијски духовног простора са својим идентитетом.
„Методологија књижевнице Димитријевић у сижејном и идејном компоновању прича из нишког миљеа различита је и сложена. У наративном току жанровски облици се смењују и преплићу, стварајући тако сликовите целине као сегменте из живота нишке вароши. Таксативно побројени жанрови у овом приповедном циклусу били би: кроз праволинијско излагање свуда је назначен хронотоп места и времена, затим ту је илузија стварности, мимезис, опозициони елементи, дијалог, конверзација, сценски мизансцен, преплет прозних и поетских делова кроз једну нарацију итд.“.
Овим приликом Милунка Митић поклонила је Народној библиотеци Крушевац неколико примерака књиге „Нишке приче“ Јелене Јов. Димитријевић и „Јелена Димитријевић – живот и дело: зборник реферата са научн
ог скупа Ниш, 28. и 29. октобра 2004. године“.
У холу Библиотеке на првом спрату приређена је изложба књижевног дела Јелене Јов. Димитријевић из фонда Завичајног одељења, Позајмног одељења и Периодике Народне библиотеке Крушевац.
