24 САТА У СТАРОЈ АТИНИ

  Када су богови са Олимпа одлучивали како ће променити  новооснованом граду Кекропиа, пружили су Прилику богу мора Посејдону и богињи мудрости и рата Атини, да се надмећу. Посејдон је становницима даривао воду , али их ј разочарао зато што је била слана, морска док је  Атина засадила дрво маслине. Грађани су одушевљено то прихватили пошто су осим хране добили и уље и дрва за ватру. Тако је град Атина добио име и у њему се налази велики број храмова посвећених богињи мудрости, уметности и правде, која чува његове становнике  кроз векове. Филип Метизак нам усвојој књизи „ 24 сата у старој Атини“ представља један дан у граду Атини 416. године пре н. е. када је била на врхунцу политичке  и војне моћи. Успеси у књижевном, филозофском , научном стваралаштву који су тада достигнути , ударили су темеље данашње цивилизације. Метизак  је описао један дан „златног доба“ које се неминовно ближило свом завршетку. Иако помиње највеће атинске умове Сократа, Софоклеа, Тукидида, Хипократа, Алкибијада, он прича о једном дану живота робиња, стражара, морепловаца, државних службеника, лопова,врачара, пројектаната, лекара, сликара ваза. Иако су разноврсни ликови и догађаји тако рећи „набацани“ у деловима, читалац добија слику свакодневног живота атинских грађана у свим његовим аспектима живо и убедљиво.  Филип Метизак нас приповедачки вешто враћа у стару Атину. 416. година пре нове ере, њен живот, врхунац државе, али и неминовни пад, показујући сва главна достигнућа која су ушла у темеље западне цивилизације.