АЊИН СВЕТ

  Тек када сагледамо живот из другог угла и перспективе на коју нисмо навикли, постајемо свесни како живе људи који су ускраћени за способности које човек поседује.  Девојчица Ања не чује и не може да говори.  Пуна радости и оптимизма, љубави она успева да се суочи са предрасудама око ње  и наставља да живи испуњено и задовољно. Ауторка поручује да ми који се сусрећемо са таквим особама треба да им се прилагодимо, да им олакшамо и улепшамо живот.  Лела Стојановић указује како треба да се дружимо са њима да их осетимо као равноправне особе у комуникацији, да буквално „говоримо“ са њима њиховим језиком.  Ања тако ствара свој свет у који улазе  многи из њеног окружења, показујући да чињење  добра у свакој ситуацији  и на сваком месту, утиче да свет, а и ми сами будемо бољи и срећнији.