БУДУЋИ КЛАСИЦИ

  Кратка проза заузима посебно место у књижевности уопште, а код читалаца који воле украдене фрагменте живота преточене у наративе  који  брзо заокупе пажњу  и заинтригирају својим садржајем представљају нарочито место у књижевној ризници.  У Латиноамеричкој  књижевности приповетка  је одувек третирана као остале књижевне форме попут романа, поезије , драмске књижевности.  Већину од ових 26 прича написало је више аутора млађе животне доби, од којих је ретко ко задржао дух стваралаштва  прошлих времена, већ пишу оригинално, различитим стиловима,  у разним формама неоптерећени наслеђем свог поднебља, и усвајајући модерне тенденције из целог света. Аутори ових приповедака познају и домаћу и страну литературу, евидентно је њихово образовање, познавање светских језика, познавање  филма, позоришта, и уопште савремене културе. Интересантно је да су ауторке заступљене  као и аутори, а пишу о насиљу сваке врсте, сексу, хомосексуаалности и свим „горким“ темама заступњеним у данашњем свету. Писци ових прича позивају нас да се замислимо над свременим човеком без обзира одакле је, којој идеологији припада, из ког друштвеног миљеа долази. Читалац треба да се запита где су нестали љубав, хуманост, емпатија и пријатељство као главни јунак у причи Абдона Убидије „Приповест о јестивим књигама“.