БУНТ ДЕЦЕ СОЦИЈАЛИЗМА

    Ово је надасве занимљива, елоквентна, детаљна и са низом наведених података испричана прича о југословенској рок култури. Посебно је интересантно што је аутор уједно био и непосредни посматрач и прецизни хроничар који је „нови талас“ (1977-1982) пратио током његовог настајања, кулминације и завршетка. „Под новим таласом сматрамо неформални музички покрет унутар југословенске рок културе, настао 1977. године у Љубљани и Ријеци појавом бендова Панкрати, Параф и Термити. Покрет се потом развио у неколико већих југословенских градова – у Загребу кроз Прљаво казалиште, Азру, Филм, Хаустор и Парламент, у Новом саду кроз Пекиншку патку, у Београду кроз Идоле, Електрични оргазам, Шарла акробату и Пилоте и у Марибору кроз Лачни Франз.“ (Бунт деце социјализма, 298 стр.) Душан Весић у својој књизи „Бунт деце социјализма“ не говори само о музици већ и о друштвено-политичкој ситуацији крајем 70-тих година у Југославији, и о томе како се она одражавала на живот младих. Свакако да је „нови талас“ у музици био одраз њиховог бунта на притисак система, културна побуна током које  су  створена уметничка дела који су трајно обележила то време. Стваране су нове идеје, нове форме, нова естетика. У Југославији је настао аутентичан рок који је био јединствена појава у тадашњем времену и простору. Нови талас је донео слободу у уметности и стварању и покренуо  лавину стваралачке енергије. Иако је период његовог трајања релативно кратак, прича о новом таласу, данас и после 40 година непрекидно траје и фасцинира.