BURNOUT SINDROM IZGARANJA

BURNOUT SINDROM IZGARANJA

no title has been provided for this book
  Стрес је постао саставни део наших живота. Има га свуда, на послу, код куће, у ширем и ближем окружењу, на улици, у разноразним ситуацијама. У овој књизи Емили Нагоски и Амелије Нагоски „Burnout sindrom izgaranja“ се обраћају свим женама и дају им савете да се изборе са стресним ситуацијам,а као и са свим ситуацијам у којима се осећају очајно  и беспомоћно. Ауторке настоје да вам објасне како да дођете до благостања у вашем животу, а да при том превазиђете многобројне препреке. „Burnot sindrom“  заправо значи изгарање, стање менталне, емоционалне и физичке исцрпљености настало услед дуготрајног стреса. Први је Херберт Фројденберг 1975. смислио тај израз истичући три суштинске одлике Burnout -а:  емоционалну исцрпљеност, деперсонализацију и ослабљен осећај личног постигнућа. Синдром изгарања се среће код многобројне популације, код просветара, медицинских радника, хуманитарних радника, у родитељству. Када одређена особа не може да изађе на крај са захтевима који јој се намећу, губи енергију и продуктивност,  доспева у стање депресије,  безвољности, огорчења што води потпуној исцрпљености - значи да болује од  Burnout Синдрома. Књига „Burnout – синдром изгарања“ подељена је на три дела. Први део говори о три унутрашња ресурса које поседујемо: циклусу одговора на стрес, како наш мозак контролише фрустрацију као емоцију, и о смислу живота. Други део књиге се зове „Прави непријатељ“ где се ауторке позивају на филм „Игре глади“ у којима главна јунакиња по налогу власти треба да убија другу децу. Треба утврдити ко је прави непријатељ? У трећем делу се истичу конкретне ствари које нам у свакодневном животу помажу да покоримо своје непријатеље. Наука је заступљена у овој књизи као инструмент који помаже женама да поправе квалитет свог живота.Ауторке су се користиле достигнућима психофизиологије , етологије, позитивне психологије, рачунарске биологије, свесне ограничења које наука са собом носи.Поред низа практичних савета од тога да треба спавати довољно, не претеривати са самокритиком, не бити оптерећен спољним изгледом, не бити перфекциониста, како повећати своје слободно време, сестре Нагоски поручују женама да нису саме ма у каквој очајној ситуацији се нашле.  Ауторке наглашавају да треба  јачати иако нам иде одлично у животу, и нуде механизме које можемо користити када нам је тешко у животу, као и идеје којима жене могу направити позитивну промену у свом животу и животу својих ближњих.

Хајде да се за тренутак позабавимо овом чудном истином: живот у модерном, развијеном свету је такав да много нс има на располагању изобиље готово свега… па ипак, не можемо да задовољима своје основне животне потребе а да се не осетимо кривим, посрамљеним, лењим, похлепним, у сукобу са собом или, у најбољем случају , пркосним. Има један мим на интернету који ми се свиђа: „Не мораш ти да се запалиш да би се други људи огрејали.“ Међутим, синдром људског бића каже да би дефинитивно требало. Као „бића која дају“ , ми жене живимо са очекивањем да треба да дамо сваки део своје људскости, укључујући своје тело, своје здравље и свој сопствени живот. Наше време, енергија и пажња треба да буду усмерени на нечије туђе благостање, а не протраћени на наше сопствено. Шта није у реду с тобом, лењи, себични монструме, који спаваш по седам сати сваку ноћ? Врати се на своје место, с нама осталима, исцрпљеним бићима која дају, праведницама и праведницима.