ЧОВЕК КОЈИ ПЛАЧЕ ОД СМЕХА

ЧОВЕК КОЈИ ПЛАЧЕ ОД СМЕХА

no title has been provided for this book
У поплави нових технологија и индустријализације појављују се и нови начини контроле, притиска и ограничавања људске личности на свим пољима. Јунак романа „Човек који плаче од смеха“ Фредерика Бегбедеа, који се бавио рекламама 90 – тих година у Русији бива принуђен да мења посао услед преласка рекламирања производа преко рачунара и мобилних телефона. Разочаран  и свестан неминовности догађаја који се нижу, он губи посао, почиње да користи стимулативе и присећа се места где је као младић учествовао у организованим екцесима. У време његовог тумарања по Паризу дешавају се протести Жутих прслука у чију филозофију он покушава да проникне. Опори смех, иронија, цинизам, нажалост су сурова истина која нам бије у очи приказујући сву јавну и скривену беду и очај данашњег света забаве и разоноде.    Фредерика Бегбедеа убедљивим и импресивним изражавањем оставља без даха  савременог читаоца.

Данас је лакрдија обавезна. Водитељи се шале, политичари се шегаче, таксисти се спрдају, чак и пилоти авиона и возачи возова покушавају да дају комична обавештења преко разгласа.Свеопште церекање је универзалана ствар. Читав свет се кида од смеха док се истовремено загрева. Озбиљност је забрањена. Све мора да буде потпуно урнебесно: на насловним странама новина праве каламбуре, сваки политички говор има ситне шаљиве моменте како би се појавили у дневнику у 20 сати, филозофи снимају форе како би „ buzzovali“ на Јутјубу, певачи прозивају колеге како би привукли пажњу. Још од Ендија Ворхола, целокупна савремена уметност је само виц који не треба схватити буквално.