21 дец ДНЕВНИК 2020.
Пред нама је заједнички дневник шест младих аутора. На форму заједничког дневника ретко наилазимо у књижевности уопште, али у овом делу је одлично представила пошаст савременог света и пар година које су свима промениле живот. Шест писаца из различитих држава, бивших република у Југославији, Лана Басташић (Загреб), Луиза Боухараоуа (Сплит), Румена Бужаровска (Скопље), Данило Лучић (Београд), Дијана Матковић (1984), Никола Николић (Подгорица) удружили су своје стваралаштво да би описали своје доживљаје који су склопом околности везани за пандемију која је задесила цели свет. Различити људи са различитих простора у општој невољи и ужасним догађајима реагују исто људски, пате, страхују, надају се. "Дневник 2020." позива да промислимо о свему томе не само из сопствених уских углова, већ из угла сваког учесника у вртлогу данашњице.
Радио Београд 2, емисија „Културни кругови“. Говорио сам шта мислим о свему овоме и како се носим са свим тим. Рекох отприлике да сам пиксел у колективној слици збуњености. И носим се прије свега са самим собом, ато у оваквим околностима није мала работа.
Једно од питања тицало се и будућности. Доста је тога ових дана, труби се како свијет више неће бити исти. Не фали ни оних што су сигурни како ћемо постати бољи људи. И не бих рекао да смо кратке памети: ми напросто не посједујемо историјску памет.О ономе што се дешавало прије нас читали смо, слушали. Све то је сахрањено по архивама и нема употребну вриједност. Није доживљено, не припада нам јер се збило мимо нас.