ДУХОВНА МЕДИЦИНА

ДУХОВНА МЕДИЦИНА

no title has been provided for this book
чч Данас, када је опсесија здравим животом постала свакодневица, опште је познато да на наше здравље  утичу стрес, бриге, незадовољство. Постоје  разни унутрашњи и спољашњи узроци који утичу на животну енергију коју поседујемо. На првом месту човек треба да избегава негативне мисли, утицаје, људе,  све оно што нарушава његов душевни мир и неку равнотежу у животу. Др Петар Динић својом књигом „Духовна медицина“ покушава да помогне човеку који је део  природе повезујући медицину, духовност, психологију, филозофију, и користећи холистички приступ где се тело, дух и душа пацијента посматрају као једна целина. Човек који се лечи треба да живи у складу са психосоцијалном околином, одржавајући своју менталну хигијену, негујући духовно у себи и чувајући грађански морал. Аутор указује на велики значај хришћанске  вере и духовности у оздрављењу и уопште у менталном и целокупном здрављу једног човека. Он указује на значај хришћанске љубави, доброте, одговорности, животне радости и погубности греха. Др Динић саветује читаоце како да изграђују интегритет своје личности, како  да воде комуникацију, читају молитве, раде вежбе дисања, јачају аутосугестију, вежбају леву и десну половину мозга. У својим трагањима за једним јединим  леком, на својим путовањима др Динић је дошао до одговора да је то заправо љубав. Сам аутор даје одговор у предговору своје књиге : „ Зато се намеће да вечно питање шта је љубав, заправо, треба да гласи ко је љубав. А одговор би био Бог. Бог – који нас је створио безусловном (слободном) љубављу. „ (Динић: 18).

Света тајна покајања ослобађа човека осећања кривице за оно што је урадио и даје му унутрашњуи мир и радост опроштаја од Бога. Та радост долази од искреног покајања и опроштаја  (себи и другима ) и разрешења које потом следи, под условом да се он труди да не понавља исти грех. Свето јеванђеље нас такође позива да и ако сто пута паднемо, устанемо, јер није грешан онај који је поново и стоти пут пао, већ онај који није устао и покајао се за учињено кроз сопствени преображај или метаноју.Важно је овде истаћи оно што нам саветују искусни духовници, а то је да не треба стављати акценат на негативне поступке из прошлости и осећај кривице, него свесни да нема безгрешног човека, након добијања опроштаја на исповести, с надом на помоћ Божју наставимо да идемо даље кроз живот, свесни да нико не може уместо нас да расте и одговара за наше поступке.