Довољно је рећи Ђорђе Марјановић. Име светски познато, феномен који није лако објаснити, али само „човек“ како су га звали његови обожаваоци ђокисти. Ђорђе је за њих био малтене право божанство, толико су били импресионирани његовом појавом, незаборавним песмама, позитивном енергијом, добротом која је зрачила на свим његовим наступима. После дуге борбе, великог рада и труда, некад на ивици егзистенције Ђорђе је постао мега - звезда на нашим просторима, сигурно највећа југословенска звезда 20. века,…
На Ђорђа су ђокисти гледали као на неко више биће, поистовећивали су га с божанством. Због те опчињености, неко ће рећи из великог поштовања, његови обожаваоци га нису звали по имену. Он је за њих био Човек. Тај надимак је добио шездесетих година када је на наступима носио беџ с натписом „Буди човек“. Године 1970, председник клуба „Ђокисти“ је изјавио : „…Ми желимо да увјеримо себе да је он обичан човјек, смртни, али не успјевамо. Можда смо фанатици, не знам. Он је за нас Бог!“
