07 јул ФАТИХ – ХАРБИЈЕ
Пејами Сафа (1899–1961) је један од водећих турских књижевника 20. века. Већим делом се у својим делима бавио тематиком супротности Истока и Запада, тако да и овај роман „Фатих – Харбије“ из 1931. године говори о сукобу традиционалног и модерног, превазиђеног и надолазећег. Турско друштво познато по својој конзервативности жену поставља у потчињени положај из кога има врло магућности да се избави. Јунакиња овог романа девојка Нериман, потиче из једне такве средине где не сме да изађе из куће без дозволе старијих, почиње да осећа велику одбојност према свему традиционалном и конзервативном, покушавајући да изађе из свог учауреног света. Својом појавом и интересовањима она одскаче од уобичајене слике оријенталне девојке увијене у мараму. Искравши се једне ноћи попут Пепељуге, она урања у ноћни живот другог краја града, где све тече брзо,где се слуша жестока музика , и где обитавају људи који живе у модерном свету ,толико различитом од света младе Нериман. На Конзерваторијуму где Нериман студира музику на традиционалним инструментима, замера се и њој и осталим женама да занемарују старе инструменте и фаворизују клавир и виолину. Заправо је то било суђење Нериман због модернизма и отпора конзервативном животу. Сафина јунакиња попут младе птице из крлетке излеће у велики свет који мами и привлачи својим сјајем и привидом.
„Да… Немојмо банализовати. Ово је, у суштини , питање Истока и Запада. У Европи се још увек воде жустре расправе, али ја знам опасности свих подела. Увек је страшно делити на двоје, троје, петоро. Док се истражују елементи, очима могу промаћи квалитети структуре. Док се врши класификација култура и цивилизација, док се траже примери Истока и Запад, можемо запоставити људске квалитете. Светови Истока и Запада нису међусобно удаљени колико су удаљена места изласка и заласка Сунца.