FEMINA ANTICA BALCANICA

Бављење феноменом жене у нашој науци почиње тек крајем 20. века. Углавном се радило о женама из владарских породица које су интригирале јавност и остале запамћене по свом деловању у тадашњем друштву.У књизи Јелене Анђелковић Грашар „Фемина Антика Балканика“ жена је посматрана из угла визуелне културе са простора Србије и централног Балкана. Ауторка се бави женом у њеним јавним, социјалним, религиозним, приватним улогама, у оквиру публиковања збирки, појединачних предмета, уметничких техника или одређених налазишта са ликовима жена. Анализиране су представе жене са фреско сликарства, скулптуре у камену, ликови жена на новцу, накиту на ширем простору Римског тј. Византијског царства. Студија Јелене Анђелковић посматра феномен женске фигуре у три врсте појавности, и то прво као слику царице која представља официјелну улогу господарице, али и царице мајке и супруге. Потом као жене у њеном приватном животу чије су слике најчешће налазиле на загробним сликама прављеним за интимну употребу и живот после смрти. И на крају као божанске жене која у себи обједињује паганску богињу и оријентални култ божанства са истока.  На основу свих ових представа формира се фигура мајке  која обједињује у себи све фигуре  богиња старих времена Афродите, Артемиде као и представу пра- мајке из праисторије. Ауторка је говорила о представи жене од тих времена до формирања представе Мајке Божје – Богородице у време касне антике у ликовном стваралаштву на територије Србије. На основу прегледа женске историје од давних времена  до данас, ауторка долази  до закључка да се улога жене није много променила.