21 јан ХЛАДНИ РАТ
„Хладни рат“ је збирка текстова писаних за књижевне часописе и антологије која се састоји из четири дела: Хладни рат, Путна карта, „Иво Андрић: Дугови“, и Кућна библиотека. Аутор у првом делу под називом Хладни рат говори о Југославији , Босни , превирањима у том поднебљу у току Другог светског рат и после њега, Берлинском зиду, 90-тим годинама,уједно инспирисан криминалистичким романима Ле Кареа, Агате Кристи и Рејмонда Чендлера. „Путна карта“ је збир четири путописна текста о Сарајеву и „шуму нашег језика“, о Темишвару, Трсту и Сегедину. Путопис са Косова упечатљив, јак, говори о животу и људима из тих крајева. У делу књиге Иво Андрић : Дугови, аутор пише о Младој босни и Богдану Жерајићу који је убио аустругарског гувернера Босне и Херцеговине а потом скочио са Цареве ћуприје. Баздуљ анализира топониме у Босни којима се Андрић бавио као и сву симболику које њихово значење носи. У последњој целини „Кућна библиотека“ Баздуљ пише о поетици Мишела Турнијеа, Дејвида Фостера Воласа, Бранка Ћопића, Лоренса Дарела, Марлоа, Малапарте, о новинском и књижевном уреднику Предрагу Луцићу. Овај „бревијар нефикцијске књижевности“ како га сам аутор назива натераће вас да размислите другачије о нама, самом себи, свету, књижевности...
Као што би Јули Зех петеро својих пријатеља довела у Сарајево везаних очију,тако бих и ја петеро својих пријатеља довео у Беч. Добро, технички је то мало теже, али нема везе. Оставио бих их у различитим дјеловима града. С везаним очима, док само слушају и миришу, сваки од њих би могао мислити да је у Сарајеву; отворених очију, међутим, сваком би било јасно да није. Можда не би препознао Беч, но препознао би – велики град. То је карактеристика нашег времена и нашег дијела свијета, постојање градова превеликих за државе чије су сада пријестолнице, градова прављених и баждарених за много веће земље: такав је Беч, такав је Београд, такав је Истанбул. Превише је граница у троуглу та три велеграда, троуглу у чијем је средишту Сарајево.