01 мар И ГРОБ И РОБ
Период од 1935. до 1945. године тежак, страшан и неизбрисив трајно је обележио српску и југословенску историју. Иако је прошло осам деценија Вук Драшковић убедљиво и јако анализира те догађаје истичући трагедију невиних, и нечасне, закулисане и беспоштедне игре великих сила у односу на једну малу државу. Аутор болно и са жаљењем прича о једној утопији , жаљењем за југословенством и представља ужасе и зло које је задесило народе наших простора. После убиства краља Александра у Марсеју 1934. године , мартовски пуч из 1941. је свакако догађај који је оставио трагичне последице у нашој историји. Никад до краја објашњени ови контраверзни догађаји у овом роману се сагледавају из приче новинара који се налази у ковитлацу тадашњих догађаја. Писац убедљиво приказује недоумице и питања човека тог времена да ли треба остати у Југославији, како се поставити према великим државама, да ли прихватити тренутна решења и интересе и као да говори у име читаоца који хиљадити пут одгонета загонетке историје постављене пред њега.
Одузета ми рука,одузета нога, одузета ми памет. Савладало ме, сломило и убило безнађе. Не због можданог удара. Потекло је и прокључало оно из охлађене ране, као да сам, са закашњењем, разумео да сам, у једном дану, изгубио и сина и синовљеву супругу. Саучешћа која смо примали, испразна тешења и храбрења да, у општој несрећи и згибенију, Валентина и ја стегнемо срца, па онај пој тројице попова изнад гроба, једног гроба за њих обоје, били су хипноза која није оживљавала мртве, него је обмањивала и умртвљавала живе.