ИГРЕ МОЈЕ И ТВОЈЕ

  Игра је саставни део живота сваког човека.  Боље је рећи сваког дететета. У нашем сећању игра има своје место са свим лепим стварима одрастања и сазревања. Старије генерације су имале срећу да као деца буду пуно времена у природи  и да упражњавају разноразне традиционалне игре. Данас их истраживачи сакупљају да би модерни малишани свој живот обогатили и проводили време у природи на чистом ваздуху. Давно заборављене игре клис, пиљци, превести бабу, царе,царе говедаре, поново оживљавају да би деца здраво испунила своје слободно време и склонила се од телефона и рачунара. Љубица Гавриловић Сикимић сакупљач дечјих игара у својој књизи „Игре твоје и моје“ (2020),  објавила је неколико књига у којима је забележила свој вишегодишњи рад на сакупљању старих и модерних игара широм Србије по селима и градовима.  У десетак поглавља: Бројалице, Жмурке и јурке, Да се боље упознамо, Ко ће брже ко ће боље, Шаљиве игре, Старе незаборављене игре, Игре са сенкама, Игре за најмлађе, Игре пред полазак у школу, описује старе заборављене игре које су се преносиле усменим путем. Уједно ауторка описује и како је изгледао рад са децом док су учила ове игре, сумирајући своја дидактичка искуства. Тако да најмлађи учесници тих игара сада знају шта је пантљичара, харапске жмурке, цинцили бомбили, кобиле и ждребе, тицало и провођач. Настојање Љубице Сикимић да се старе дечје игре врате и заживе код данашње деце , макар и промењене,  сачуваће  народно традиционо благо , кроз књигу „Игре моје и твоје“.