ИЗА ЖИЦЕ

Од многобројних прича које су написали Крушевљани о свом граду, бележећи веће или мање трагове живота везане за наш крај, људе, догађаје, свакако један значајан део заузимају приче и сведочанстава о „сивом дому“, чувеном ВП дому у коме су се налазили штићеници са територије целе бивше Југославије. Део друштва са маргине, напуштена и занемарена деца која су ушла у воде криминала и подземља, нашли су своје место за „поправљање“ и избављење у нашем граду, водећи нови живот уз помоћ васпитача и установе која је бринула о њима. Слушајући аутентичне приче својих суграђана о животу „Дома“ у 70 –тим, 80 – тим  годинама па наовамо, сусрет са књигом Љубише Милојкова Шапоњића „Иза жице“, добро је подсећање и  право сведочанство о једној оваквој установи затвореног типа и животу у њој. Рад са младима одувек је био пун изазова,  а данас поготову са свим искушењима савременог света. У  установи овакве врсте потребно је пуно љубави, труда и настојања да се дође до добрих резултата. У Шапоњићевим причама убедљиво и занимљиво читалац сазнаје о животу у „Дому“ и различитим ситуацијама  које могу да задесе све који тамо бораве. Врло су интересантне сторије о мистериозним дешавањима и појавама о којим су сведочили стражари, за које се претпоставља да су узрокована тиме да су на том месту Немци мучили и убијали српске родољубе међу којима је био и велики број становника нашег краја. Данас је Васпитно – поравни дом у Крушевцу модерна установа која потпуно одговара својој намени, а дневнички записи Љубише Шапоњића сведоче о животу „иза жице“ онаквом какав јесте са свом тежином али и лепотом сазревања и борбе младих људи о којој заправо сви ми врло мало знамо.