
17 мар ИЗА ЖИЦЕ

Ознаке: "сиви дом", ВП Дом Крушевац, штићеници васпитачи
Autor: Љубиша Милојков Шапоњић
Žanr: дневници
Izdavači: 2019, Културни центар Крушевац
Од многобројних прича које су написали Крушевљани о свом граду, бележећи веће или мање трагове живота везане за наш крај, људе, догађаје, свакако један значајан део заузимају приче и сведочанстава о „сивом дому“, чувеном ВП дому у коме су се налазили штићеници са територије целе бивше Југославије. Део друштва са маргине, напуштена и занемарена деца која су ушла у воде криминала и подземља, нашли су своје место за „поправљање“ и избављење у нашем граду, водећи нови живот уз помоћ васпитача и установе која је бринула о њима. Слушајући аутентичне приче својих суграђана о животу „Дома“ у 70 –тим, 80 – тим годинама па наовамо, сусрет са књигом Љубише Милојкова Шапоњића „Иза жице“, добро је подсећање и право сведочанство о једној оваквој установи затвореног типа и животу у њој. Рад са младима одувек је био пун изазова, а данас поготову са свим искушењима савременог света. У установи овакве врсте потребно је пуно љубави, труда и настојања да се дође до добрих резултата. У Шапоњићевим причама убедљиво и занимљиво читалац сазнаје о животу у „Дому“ и различитим ситуацијама које могу да задесе све који тамо бораве. Врло су интересантне сторије о мистериозним дешавањима и појавама о којим су сведочили стражари, за које се претпоставља да су узрокована тиме да су на том месту Немци мучили и убијали српске родољубе међу којима је био и велики број становника нашег краја. Данас је Васпитно – поравни дом у Крушевцу модерна установа која потпуно одговара својој намени, а дневнички записи Љубише Шапоњића сведоче о животу „иза жице“ онаквом какав јесте са свом тежином али и лепотом сазревања и борбе младих људи о којој заправо сви ми врло мало знамо.
Приликом редовног пребројавања штићеника при уласку у павиљон бројно стање се не слаже. Један мање. Надзорник смене нам јавља да добро претражимо Дом културе јер му је дојављено да се један малолетник крије код нас. Тра жимо га ал` га нема. Кад смо већ помислили да је утекао из Дома културе, поново нам јављају да се крије у Светињи. Неко га је видео приликом скретања и откуцао. Уђемо у Светињу, а у њој само иконе по зиду и новоуређани олтар пресвучен чојом до пода. Нема друге сем да се увукао у олтар с предње стране…