ЈАНИЧАРОВЕ УСПОМЕНЕ

„Данак у крви“ назив за обичај који представља трагичан и тежак део наше историје под Турцима, који је трајно обележио живот нашег народа. Дечаци који су одвођени у Турску војску постајали су војници, а не ретко доспевали су и до високих положаја у Отоманској империји. Судбина је према овим дечацима била и више него окрутна.То и сам аутор књиге „Јаничарове успомене“  Константин Михаиловић,  описује у свом делу. Ако се нису повиновали турској вољи, отети младићи су скончавали у најгорим мукама.  Михаиловић је био родом из НовогБрда, рударског краја и након упада Мехмеда Освајача 1455. године одведен је дубоко у Отоманско царство да би постао јаничар. Као припадник турске војске учествовао је у многим походима (Пелопонез, Трапезунт, Митилена, Албанија, против војводе Дракула) али је увек истицао да је остао хришћанин, чак и када је заробљен од стране  Угара који су освојили град Зечај. Последње године живота провео је у Пољској.  Дело које многи зову и „Турска хроника“ посветио је  пољском краљу Јану Олбрахту, да би га охрабрио у борби против Турака, настало је на самом крају 15. века. Иако је Михаиловић хтео да помогне хришћанима и укаже на слабости турске војске, истицао је  висок ниво њихове организације и војне тактике.  Дело Константина Михаиловића „Јаничарове успомене“ поседује значајну историјску вредност, чувајући народно предање и јединство хришћана на нашим просторима.