25 мај КАД СУ СЛУГЕ ПОСТАЛЕ ГАЗДЕ
У роману „Кад су слуге постале газде“ који говори о периоду за време и после Другог светског рата, поново се јављају ликови газда Љубе и слуге Тодора као и њихових породица. Николић осликава најразличитије људе и њихове карактере, верно представљајући то време и његов утицај на судбину људи. Он пише и о Краљу Петру, Титу, Дражи Михајловићу, Кости Пећанцу, Стаљину, Черчилу , Хитлеру идр. У неколико паралелних приповедачких токова Николић прати више догађања у исто време која се одвијају у Југославији, и у свету и о њиховим кобним последицама по наш народ. Он нас подсећа на све страхоте рата, НДХ, бомбардовање од стране Немаца и савезника, распад Југославије, деловању ОЗНЕ после рата , као и о конфискацији и њеним последицама. Обичан човек са наших простора у то време био је осуђен на борбу да преживи , да одбрани породицу. Роман је испуњен свакодневним дилемама, надањима, страхом, љубавима, промашајима. Поред бројних историјских података и дешавања, и критичког и аналитичког приступа, Николић нам приближава судбину нашег човека тог ратног времена, пуну борбе за истину, али и наде у бољи живот.
Енглези су се од 1943. године понашали као да су још већи Енглези од оних предратних Енглеза. Већ месецима трговали су са Стаљином. Њихова чврста монета за поткусуривање била је и Краљевина Југославија. Баш она коју су плански и гурнули у рат. Да парадокс буде већи, подржали су Тита и његове комунисте, свесни да им тако „у леђа“ дају, не поветарац, већ снажни торнадо.