КАФАНЕ И ДРУГА ЗГОДНА МЕСТА

  Приче о кафанама у Србији,  проф. др Милентија Ђорђевића лагано и интересантно враћају нас у  прошла времена, подсећају нас не само на кафане - места за окупљање, већ и на људе, сусретања и догађаје који су обележили своје време. Аутор пише о Коларцу, кафани Знак питања, свом студирању у Београду, сећа се карактеристичних људи и места. Посебну драж  овим записима дају анегдоте и згоде везане за живот у појединим кафанама. У Крушевцу се аутор сећа кафане Липов лад, поред које није постојала липа, и њених разноразних посетилаца. Кафана Златно Буренце отворена 1939. године  била је састајалиште  занатлија и путника намерника. Железничарски бифе у Сталаћу који је поседовао билијар из доба Првог Светског рата, посећивали су железничари  и по који залутали гост који је пио Јагодинско пиво. Аутор се сећа и алексиначке кафане Башта,у коју су преко дана долазили гости свих профила, а која се увече  претварала у отменије место где су излазили градски чиновници. Томбола у Митровици, неугледно место са гостима од сваке феле , нуди лажну наду за добитак и срећу  посетиоцима   којима се не зна вера, националност, одакле долазе. Изузетно лепо сећање на вајара и професора Димитрија Симића  и дружење у његовом атељеу сачувано је у причи „Проја са чварцима код Димитрија“. Нестале су и рушевине Нерић хана код села Рутевца ,  каравансераја поред Цариградског друма, где су свраћали Турци трговци, солунске кириџије, Татари, Бугари  и многи други.  Ови записи Милентија Ђорђевића чувају  узбудљива  сећања на кафане и састајалишта прохујалих времена  доносећи нам њихову слику и дух боље од сваке фотографије.