22 јан КАЛУЂЕР И ХАЈДУК
Autor: Стојан Новаковић
Žanr: историјски роман
Стојан Новаковић (1842-1915) истакнути српски научник , био је човек импресивне биографије. Био је историчар, дипломата , политичар и филолог, историчар књижевности, председник владе Србије , председник Српске крањевске академије и први председник Српске књижевне задруге. Његов допринос у историји,дипломатији, очувању српског језика, библиотекарству, школству је од огромног значаја за српску науку и културу. „Калуђер и хајдук“ је роман из 1913.године који говори о Србији у 15. веку и њеним последњим данима. Новаковић обрађује широку историјску тему, радњу започиње у Топлици , али је премешта и у Београд, Смедерево и Турску. Аутор прати живот младих наследника Плетикосића и Гвозденовића, представнике тадашњег подмлатка који је живео у време пада Србије. То је време деспота Ђурђа Бранковића који је своју ћерку Мару удао за султана Мурата. Прича се одвија у време када султан умире, а његов син креће у освајање Србије. Народ је преплашен и не види излаз. Аутор указује и на неслогу у српским редовима , првенствено на сукоб деспота Ђурђа и Сибињанин Јанка. Турци успевају да Угарима преузму Београд. Наслућује се нестајање српске државе. Мада су многи Новаковићу замерали да је превазиђен и да његов рад припада прошлим временима, никако не треба испустити из вида његова настојања да се наша традиција не сме заборавити и да треба да учимо на грешкама из прошлости. Роман „Калуђер и хајдук“указује на ново доба са новим идејама које долазе.
Што је у целом веку оцу Калистрату чинило највећу радост, то су његови ученици. Једино чега се бојао, то је било да науку и добре мисли своје не понесе у гроб. Он, као калуђер, није знао шта је то родитељска љубав. За калуђере кажу да су себични. Отац Калистрат то није био никад наспрам своји ученика. Чим је ко од младих људи пристајао уза њ и показивао вољу да од њега нешто научи, он се заљубљивао у њ као у свога сина, и вољно му је и с одушевљењем отварао свеколико своје знање, своје мисли, своје тајне.