13 феб ЛЕПОРЕЧ Српски правници – књижевници
Пред нама је дело адвоката Драгољуба Лунета Симоновића који се одважио да се позабави правницима који се бавили књижевношћу, писали и настојали да се изразе кроз писане редове и стихове, и да лепом речју оплемене и људе и стварност која их окружује. Драгољуб Симоновић као и многобројни аутори у овом зборнику доказују да је право заправо поезија, уколико се не схвати догматски, не замемари правда и уколико се праву приступи креативно и надахнуто. Аутор је годинама трагао за правницима – књижевницима и њиховим делима, тако да је његов посао био сакупљачки и приређивачки. Дуготрајан и детаљан рад уродио је плодом, тако да су и сакупљена дела показала да је ова књига у ствари „симбиоза“ која показује спој правничке струке и књижевног израза. Аутор је желео да помене све списатеље па и оне скрајнуте и заборављене поред оних чувених стваралаца на нашем књижевном небу, а који субили правници по професији. Циљ објављивања ове књиге је у потпуности испуњен, аутор је желео да покаже како правници приповедају, певају, просвећују, и узевши за пример велики број стваралаца показао величину и узвишеност споја права и књижевности.
Бранислав Нушић С Косова на сиње море
Нека се Стамбол поноси својим величанственим загрљајем са Босфором; нека се Једрене поноси многобројношћу минарета, солун живошћу своје пећине и суседством са Олимпом, Скопље својом јуначком прошлошћу, Охрид својим лепим и пространим рибњаком, а Скадар шаренилом свога пазара и чаршије, Призрену ће ипак остати чиме ће се изнад свих понети и узети.
Ако признате да Турчин зна уживати, онда га бар питајте шта једно место или град чини лепим. Он ће вам одговорити: „Леп теферич и добра вода“. Ако је тако, онда је Призрен град над градовима и варош над варошима, јер управо има та два услова: леп теферич и добру воду.