21 јул МАПЕ ЗНАЧЕЊА Архитектура веровања
Ознаке: веровања, геноцид, митови, неуронаука, психологија, религија
Autor: Џордан Питерсон
Žanr: психологија
Izdavač: Публик Практикум 2020
Џордан Бернт Питерсон (1962) је клинички психолог, професор психологије на универзитету у Торонту и аутор значајних дела из ове области. Бави се патопсихологијом, социјалном психологијом и психологијом личности, психологијом верских уверења. Свако ко се мало бавио митовима и симболима различитих народа приметио је сличност у причама и предањима разних народа у различитим временским раздобљима. Наука има своја становишта, а религија своја, да ли икада могу да их ускладе? Шта урадити са људском агресивношћу? У својој књизи „Мапе значења“ Питерсон покушава да пружи научно објашњење система религије и митова, и колико они доприносе регулацији емоција и објашњава како настаје мотивација и склоност ка геноциду. Питерсонов савремни приступ покушава да докучи везу између тога како функционише наш мозак, а које поруке стижу из прошлости, религије и митова. Он истражује дубоке корене наше мотивације преко научних истраживања , науке о мозгу и археологије повезујући их са достигнућима Јунга, Ничеа и др. „Мапе значења“ нам помажу да успемо разрешимо митове на основу дубоко укорењеног искуства које сви носимо, чак и да се суочимо са новим, неистраженим ситуацијама на које наилазимо.
Група заштитну структуру – условљени образац значења и понашања – која омогућава појединцу да се отараси детиње зависности, да направи прелаз од мајчинског до друштвеног, патријархалног света. Међутим, група није појединац. Психички развој који престаје с поистовећивањем с групом – који сваки идеолог сматра највишим достижним добром – грубо ограничава појединачни и друштвени потенцијал и неизбежно осуђује групу на нагли и катастрофални распад. Неуспех да се превазиђе идентификовање с групом је, у коначној анализи, једнако патолошки као и неуспех да се напусти детињство